Почетна / Кошарка / НБА лига

На Евробаскету 34 НБА играча

Смотра најбољих репрезентација Старог континента дуго није имала тако велики број играча из најбоље лиге света
ФОТО: ЕПА

Заљубљеници у игру под обручима с простора Северне Америке све више су заинтересовани за европску кошарку, што због Евролиге, што због репрезентативних турнира.

Разлог тога свакако је све већи број играча са овог поднебља у НБА, од којих су неки попут Николе Јокића, Луке Дончића и Јаниса Адетокумба у потпуности покорили најјачу лигу света.

Пионири, попут Владе Дивца, отворили су врата многим талентованим клинцима са ове стране Атлантика у потрази за успесима и вечном славом.

Број белих, Европеидних играча, чије су главне одлике интелект, таленат и тимска кошарка све је већи и „преко баре”, где доказују да атлетицизам и сува снага нису најважније одлике врхунских кошаркаша.

На Европском првенству 2017. учествовало је 15 НБА играча, односно оних који су у том тренутку или некада раније током каријере играли у најјачој лиги света. О нестварном успону игре под обручима на Старом континенту сведочи и податак да на Евробаскету 2025. прелиминарни састави екипа броје чак 67 НБА играча, односно преко четири пута више него што је то био случај пре осам година.

Када се укупном збиру додају и тек драфтовани играчи, или они који су драфтовани, а још чекају својих пет минута у најјачој лиги света тај број расте и до 79…

Готово половина укупног броја, односно 34 учесника Евробаскета и даље има НБА ангажмане.

Највећи допринос укупном конту, у складу с очекивањима, дају Француска и Србија, које у саставима имају 12, односно девет НБА играча, док на овај параметар најмање утичу екипе попут Естоније, Велике Британије и Кипра, које немају ни једног.

Све у свему, огроман напредак остварила је Европа, велики искорак направљен је у компарацији са за сада још недостижним Американцима и њиховим „Дрим тимом”, што су јасно показала и претходна интернационална такмичења, а нарочито Олимпијске игре, где су и Србија и Француска биле више него достојанствен противник најбољем тиму САД-а у протеклих 30 година.

Треба истаћи да би број НБА играча на предстојећем Евробаскету био још и већи, али су неке од озбиљних светских звезда попут Виктора Вембањаме, Рудијa Гобера, Доматиса Сабониса, Морица Вагнера, Донтеа ди Винћенца и других отказале учешће због повреда…

АТЛАНТА НАЈВИШЕ ВЕРУЈЕ ЕВРОПЉАНИМА

Највише поверења у европске играче имају Соколови. Франшиза из Атланте има чак четири играча која су на списку за овогодишњи Евробаскет, односно 11,7 одсто укупног броја НБА играча на првенству.

Иза Хокса следе Мајами, Орландо и Вашингтон са по три представника на смотри најбољих селекција Старог континента, док екипе попут Бостона, Денвера и Сан Антонија имају по два учесника…

ЦЕНТРИ СТАРОГ КОНТИНЕНТА ТРАЖЕНА РОБА

Од укупно 34 играча, позвана на репрезентативна окупљања из НБА лиге, гледано према позицији убедљиво је највећи број центара. Делује да су у ери брзих бекова и много шутева за три поена, европски центри врло тражена роба. Разлог тога је врло вероватно зато што нуде квалитете какве немају типични, енергични и скочни амерички центри. Размишљање, осећај за асистенцију, велики број скокова, добар осећај за простор и несебична игра главне су одлике горостаса под кошевима у овом делу света. Управо из тих разлога чак 18 европских центара тренутно игра у најјачој лиги планете. Више од половине укупног броја НБА играча, позваних за ово Европско првенство су центри, односно чак 52,9 одсто. По заступљености потом следе крила, њих 10 односно 29,4% док су у НБА најмање тражени бекови, свега шесторица (17,6%).

А ГРУПА ВРВИ ОД ЗВЕЗДА

Највише тренутних и бивших НБА играча гледаћемо у А групи, односно оној у којој игра и Србија. Управо Орлови имају огромне заслуге за тако нешто, јер из табора изабраника Светислава Пешића долази чак девет од укупно 22 играча који играју или су играли у НБА.

Д група заузима другу позицију са 18 учесника из најјаче лиге света, пре свега захваљујући Француској, која их има чак 12. Следи Ц група са 16 док Б има 11.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.