Катаи престиже Савића и Џајића

Маестро. Александар Катаи је други пут за седам дана показао колико је значајан за игру Црвене звезде, посебно кад шеф стручног штаба Владан Милојевић одмара главне адуте за европске утакмице. Магико црвено-белих прво је сјајним голом решио меч четвртог кола против ТСЦ-а (1:0), док је у Лучанима хет-триком од 79. до 87. минута још једном ушао у анале нашег најтрофејнијег клуба.

Срећан је тренер браниоца дупле круне на домаћој сцени што у тиму има аса са толиким искуством, знањем и одговорношћу, играча на кога увек може да се ослони и буде сигуран да генијалним потезом може да донесе три бода. Могао је тим са Маракане скупо да плати велики број неискоришћених прилика против Младости да није било Катаија. Прво из једанаестерца, затим двапут из игре на сјајан начин, офанзивац рођен 6. фебруара 1991. у Србобрану, донео је четврту узастопну победу шампиону у првенству, не дозволивши кикс у драгачевском крају.

Александру Катаију је хет-трик на стадиону Спортског центра „Мр. Радош Миловановић” донео скок на четврто место вечне листе стрелаца Црвене звезде. Голови у Лучанима асу садашњег тима нашег највећег клуба били су довољни да пређе Зорана Филиповића и Косту Томашевића и сада са 139 погодака има само четворицу испред себе.

Извесно је да ће Катаи у овој сезони да престигне Душана Савића, за шта му је потребно још 11 голова. Могуће је да до краја маја, кад се завршава такмичарска година Александар још 17 у пута затресе мрежу и преузме другу позицију од треће Звездине звезде Драгана Џајића. Чини се да је Бора Костић недостижан са 20 лопти послатих у мрежу ривала црвено-белих.

Како је Владан Милојевић Катаију наменио улогу главног протагонисте на утакмицама у шампионату, а имајући у виду да ће наш најтрофејнији клуб сигурно имати осам утакмица у Лиги шампиона или Лиги Европе, јунски повратник у репрезентацију Србије имаће изврсну шансу да значајно побољша скор. Бољи и успешнији играч у последњој деценији није играо за Црвену звезду. Због тога је Србобранац заслужио све хвалоспеве и рекорде.

Мало је и играча који су попут Александра толико дуго на Маракани. Он се чак пре пет година вратио из Лос Анђелес Галаксија и овакав учинак остварио је у оба „мандата”. Само још Мирко Иванић из садашњег тима има тако дуг стаж у српском великану и њих двојица симболи су Звездиних генерација која је вратила клуб на велику сцену и поново успоставила доминацију у Србији.

Неће Катаи никад да достигне ниво Драгана Џајића, Душана Савића и по головима неприкосновеног Боре Костића, као ни Рајка Митића, Дарка Панчева, Зорана Филиповића, Косте Томашевића, али свакако је одавно обезбедио место у Звездиној историји. Наравно да је у садашњој конкуренцији на домаћој сцени далеко лакше трести мреже него што је то успевало онима испред и из њега на листи, изузимајући Михајла Пјановића, ведету тима од 1999. до 2003. кад су заједничку лигу играли клубови из Србије и Црне Горе. Постизати голове у некадашњој ФНР и СФР Југославије било је много теже и због тога бројке и рекорди не осликавају у свакој прилици квалитет и место у историји црвено-белих и нашег фудбала.

Сјај Катаија, ипак, неће избледети и данашњи клинци у њему имају идола баш као што су некад желели да играју као пет Звездиних звезда или постижу голове попут вероватно заувек недостижног рекордера Боре Костића.

Александар је наследницима оставио домаћи задатак, тешко ће бити било коме да га тако успешно одради, без обзира што ће црвено-бели увек бити највећи клуб на нашим просторима, освајати још много трофеја и безброј пута пунити Маракану.