Никад није исто играти пред пуним или празним трибинама. Адреналин код фудбалера ствара се највише хуком са трибина. Атмосфера какву само бучни навијачи умеју да створе је нешто најлепше у најпопуларнијем спорту. Клуб без навијача не може ни да засија у истој мери, без обзира на резултате.
Црвена звезда је у време можда и највеће кризе у клупској историји, 2009. вратила публику у великом броју на Маракану. Препознале су најватреније присталице нашег најтрофејнијег клуба важност тренутка и мобилисали се за утакмице на домаћој сцени. Кад су стигли и успеси на међународној позорници, присталице црвено-белих су се размазиле па их сада далеко више има на европским него на међународни мечевима.
Партизанови симпатизери са јужне трибине годинама су бојкотовали окршаје црно-белих због претходне управе. Кад се прошле јесени руководство променило Гробали су се вратили на старо место, али нису увек били у импресивном броју као на почетку.
Парни ваљак је овог лета знатно подмладио тим и навијачи су схватили да развој играча и повратак клуба на старе стазе славе зависи и од њих. Задивљујући су били призори са утакмица против АЕК-а из Ларнаке, Олександрије и Хибернијана кад је стадион у Хумској после дуго година био скоро пун. Штета је што ће се трибине некадашњег ЈНА неће поново „трести” у истој мери, јер је Партизан елиминисан од Шкота, у драматичним продужецима у Единбургу.
Надали су се црно-бели и замолили навијаче да и даље подржавају млади тим. Прексиноћна утакмица против ИМТ-а показала је да Гробари нису окренули леђа пре свега играчима и стручном штабу, упркос елиминацији из Европе. Није исто кад тако млади тим после победе у реваншу испадне или скупље плаћени играчи Хајдука из Сплита заврше борбу за ту исту Лигу конференције поразом од Динама из Тиране, због чега су од Торциде гађани бакљама на следећој утакмици.
Некад би 6.500 људи била премала посета за клуб величине Партизана, али имајући у виду да се играло радним даном (неуобичајеним за фудбал) и против неатрактивног ривала, онда број окупљених љубитеља фудбала може да радује. Најважније је за црно-беле је да их публика није напустила, да и даље стоји уз њих. Препознали су Гробари да свако од играча актуелне генерације „гине” за грб клуба. Само уз максимално ангажовање свих, па и навијача, Парни ваљак може да бар наговести успон.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.