Партизан је увек био расадник талената. Огњен Угрешић је један од најсјајнијих црно-белих бисера. У прошлој сезони је дебитовао, а у овој је постао важан шраф у Парном ваљку. Награда за пружене партије стигла је у виду позива од селектора Србије Драгана Стојковића на шири списак репрезентације. Иако се све брзо одвија, Угрешић успешно превазилази препреке испред себе, а, сан навијача Партизана, као и младог везисте, јесте да број 36 још неколико година гази по трави у Хумској.
- Све се дешавало брзо. Од играња за Партизан и првенца, па до позива у репрезентацију. Све ми је мало чудно, али шта да се ради – почиње разговор за Спортски журнал Огњен Угрешић.
Прошли сте кроз све репрезентативне селекције. Сигурно да је било лепо видети своје име на ширем списку А репрезнтације?
- Играо сам пре неколико месеци за омладинску репрезентацију до 19 година и нисмо успели да прођемо на Европско првенство. Криво нам је због тога. С друге стране, позив у државни тим сигурно прија. Исплатило се рад у претходном периоду.
Брзо сте стигли до првог тима Партизана, да ли сте ви и саиграчи дочекали спремно убрзано сазревање?
- Познајемо се сви од раније. Помажемо једни другима увек и кад је лепо и кад нам не иде. Заиста нам је лакше много због тога.
Прошле сезоне сте дебитовали за први тим црно-белих, али у текућој сте добили већу улогу на терену?
- Делује све нестварно. Дебитивао сам код Марка Јовановића, ушао у игру на пар минута и одиграо још неколико утакмица. Ове сезоне живимо своје снове. Све што смо некад сањали, сад се испуњава.
Како су изгледали први дани у сениорском фудбалу?
- Прошле сезоне није било много младих, већ је тим већински имао старије играче. Не смеш да причаш пуно, били смо у грчу. Ипак, сад је много лакше.
Поверење на релацији тренер-играч, као важна особина сваког тима, долази до изражаја у Партизану?
- Генерално знамо шта радимо. Благојевић је добар тренер. Имамо наш стил игре и оно што радимо на тренизима примењујемо на утакмицама.
Играли сте по први пут у европским такмичењаима и оставили више него добар утисак?
- Баш сам причао са Вањом Драгојевићем о Европи пре неки дан. АЕК је био први меч који смо играли сви заједно званично, уз то још и европски. Можемо рећи да то нисмо били ми. Можда су трема и време утицали, али већ у следећој смо показали да можемо да се такимичимо и да играмо на вишем нивоу. Фалило је мало среће против АЕК-а и против Хибернијана, али показали смо да можемо да играмо.
Који меч у Европи је најтеже пао екипи?
- Најтеже је било против АЕК-а, јер су једанестеци одлучили. Нисмо изгубили регуларно, већ на пенале и можда је већа жал управо због тога била, јер смо стварно могли да победимо. Против Хибернијана нам је исто криво, јер смо испали из европских такмичења. Ипак, све је то саставни део фудбала и идемо даље.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.