Позиција селектора репрезентације Србије сматра се Светлим гралом у кошаркашком екосистему. Моћ „трона” омогућава привилегованом да у очима народа превазиђе клупско-навијачке тензије, приде и да успехом зацементира позицију у историјским списима аутора – Александра Николића, Душана Ивковића, Ранка Жеравице...
Део одабраног круга великана је и чувени Светислав Пешић – садашњи селектор Орлова, чувар ватре југословенско-српске игре под обручима. Стога, јасно је да од милоште звани Кари, после испадања у осмини финала Евробаскета од Финске, не треба да оставку, нити Кошаркашки савез њему отказ. Бројним титулама је задужио за век и векова кошарку и из пијетета мора да се испоштује уговорни рок (30. септембар) – уколико су планови челника такви.
Међутим, логично је да се размишља о наследнику. Године сурово пролазе и морална обавеза Пешића према државном дресу му не дозвољава да почне нови циклус без визије и сигурности да ће моћи да га оконча.
Истовремено, информације бројних медија изнедриле су на површину (не)очекивано име – Душан Алимпијевић. Помиње се да је тренер Бешикташа добио позив да обави разговор Небојшом Човићем – првим човеком Куће кошарке и из угла младости потез има смисла, то јест донекле је виђен у прошлости.
Уколико би се гласине обистиниле, 39-годишњак би постао један од најмлађих селектора икада и изабрао би сличан пут као Жељко Обрадовић 1996.
Поредећи тренутке, садашњи предводник Партизана је на клупу репрезентације Југославије сео са импресивним портфолијом, обогаћеним са три титуле Евролиге, док бивши стратег Црвене звезде (2017/18) има мање успеха. Али, тешко је да ће ико у будућности да понови вртоглави успон црно-белог хероја.
Ипак, успеси Алимпијевића свакако су обећавајући. Проглашен је 2022. за тренера године у Еврокупу, мало је недостајало да исте године са Бурсом освоји такмичење (финале), док је прошле сезоне против фаворизованог Фенербахчеа у турској лиги показао умеће са Бешикташом. Приде, Алимпијевићева каријера вероватно би се другачије одвила да играчи Звезде нису несрећно промашили за победу у финалној серији АБА лиге 2018. против Будућности.
Сличност постоји и из другог угла – Чачанин је на клупу екипе из Хумске сео у 31. години, Лазаревчанин је у истом животном добу преузео састав са Малог Калемегдана.
Посматрајући резултате по постављењу Обрадовића на позицију селектора, кошарка је свакако профитирала. Освојио је Евробаскет 1997. у Шпанији, потом Мундобаскет у Атини 1998. Унео је полетну енергију и био део једне од најуспешнијих ера плавих (1995-2002).
Наравно, нико не гарантује да би сценарио могао да понови Алимпијевић, као ни да ли ће да преузме тешко бреме. Сигурно је једино да је резултатима, харизмом, храброшћу и посвећеношћу показао да је у потоњим временима извесно легитимни кандидат за Свети грал.
ДУШАН АЛИМПИЈЕВИЋ
ДАТУМ И МЕСТО РОЂЕЊА: 9. март 1986. у Лазаревцу.
КАРИЈЕРА: помоћник – Нови Сад (2008-2011), Војводина (2011-2013). Главни тренер: Војводина (2013-2015), Спартак (2015-2017), ФМП (2017), Црвена звезда (2017-2018), Автодор (2018-2019), Бурса (2020-2023), Бешикташ (2023-).
УСПЕСИ: помоћник – бронзана медаља на Евробаскету 2014. за играче до 20 година. Главни тренер – стратег године у Еврокупу (2022).
ПОТРЕБНО ДА СЕ ИЗБЕГНЕ ИСКУСТВО ИЗ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ
Јавност је била изненађена кад је 21. јула 2017. Небојша Човић изабрао да главни тренер Црвене звезде буде Душан Алимпијевић, тада 31-годишњак. Наравно, притисак је био голем, императив резултата не прашта, стога је после само једне сезоне окончана сарадња стратега и српског великана.
У јеку информација о евентуалном преузимању селекторске позиције тренера Бешикташа, уколико се обистине – потребно је само да Савез и навијачи покажу стрпљење. Нажалост, у екипи са Малог Калемегдана тада га није било, док је стручњак из Лазаревца по одласку вртоглаво напредовао и показао потенцијал.
САВРШЕН ТРЕНУТАК ЗА ТЕМЕЉНО СТВАРАЊЕ ПЛАНОВА
Репрезентација Србије полако се спрема да уведе нову генерацију у носећу структуру тима. Појавили су се Никола Ђуришић, Никола Топић, Андреј Костић, Богољуб Марковић и многи други, док су сласт државног дреса на великим такмичењима искусили Никола Јовић, Тристан Вукчевић...
Истовремено, наредне године следи одмор, Мундобаскет је тек 2027. и челници Кошаркашког савеза имају прилику да на миру изврше селекцију, формирају нови стручни штаб и српску кошарку дефинишу у потоњим временима.
РУКОВОДСТВО У ЦАЈТНОТУ – КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА СП У НОВЕМБРУ
Иако Европско првенство још није завршено, руководство Кошаркашког савеза мора брзо да изабере селектора по истеку уговора Светислава Пешића (крај септембра).
Разлог је једноставан – Орлови већ 27. новембра играју квалификације за Светско првенство против Швајцарске у Београду, док их три дана касније очекује меч са Босном и Херцеговином.
Иницијална рунда не би смела да представља проблем, али у другој фази репрезентацију Србије очекују, између осталих, дуели са Турском, Литванијом и Италијом. Пошто само три најбоље екипе иду даље, јасно је да једна од великих европских селекција неће да путује у Катар 2027, можда и више њих – уколико аутсајдери изненаде.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
