Ил' си Пикси...

ИЛ' СИ ПИКСИ...

Књаз Милош, бар у култној серији „Вук Караџић”, рече: „Пушку, жену и власт – ником!”

Не знамо да ли је Драган Стојковић гледао ненадмашно остварење Милована Витезовића, тек – ни после епске бламаже против Енглеза, највећег дебакла репрезентације као домаћина икад (0:5), таман посла да преузме одговорност, не дај Боже препусти командну улогу другоме. Није се још родио тај ко зна и може боље?!

Играчкој величини, генерално, свака част и за селекторски опус - пласмане са „Србијицом” на СП и ЕП, изборен статус и останак у А дивизији Лиге нација, међутим, за рају (и спорт) то је (плусквам)перфекат: Пикси, нација ти, памтећи и мршав салдо на великим такмичењима, више не верује!

После Горди Албиона поготово није време за гордост – став непогрешив / незамењив: свесна је и „фудбалска влада” главног кривца, аутора скандалозног састава и тактике, само што је, кад већ Стојковић не помишља да оде, проценила - промена, пред „бити или не бити” са Албанијом за мондијалски бараж, тек би била ризик. Уз наду да Пикси још није потрошио срећу „колико је тежак”...

...ИЛ' СИ ДАМАЦ

Дамир Чакар после свега 12 дана није више тренер Бокеља: гром из ведрог неба за све, изузев интимусе некадашњег „громовника”, у души – меког к'о свила, добричине кад год је било густо „ја”, изразитог чојства, јунаштва.

На примеру блиц епизоде у Котору – кадрог да експресно сагледа ствари, схвати – нисам ти ја за ово. Суда: „Можда неко други може боље да вам помогне!”

Дамац, кудикамо тањег новчаника од Пиксијевог, није желео да слуша хорско „Одлази”, чак и да је издржао који месец и ушпарао неку пару – знао би, кад га неће, шта му је чинити.

Господски!