У данашње време је изазовно бити тренер, поготово у туђем свету. Сваки дан је доказивање, али кад имате здрав ослонац све је, некако, лакше. Зоран Киза Милинковић је у далекој Саудијској Арабији, на клуп Ал Jандала, а душом је у отаџбини. Физички није ту, срцем и мислима је у Србији. И на дербију, највећем мечу српског фудбала.
- Далеко јесам, можда неке ствари и не гледам, не могу да разумем посматрајући из овог угла, али сам за моју Србију увек ту. И Журнал који данас читам електронски – почео је причу Зоран Милинковић.
Вечерас се игра 177. вечити дерби?
- Јесте највећа утакмица нашег фудбала. Оловне тежине у којој, без обзира на све, пишете личну и клупску историју. И све што ме питате на основу тога јесте бременито. И много компликовано. Одговори нису једноставни. Бар ја тако доживљавам дерби и све око њега. Сам по себи дерби је победа фудбала.
Ко је фаворит?
- Јако тешко питање. У дербију нема фаворита, без обзира на све околоности. Партизан игра на свом стадиону уз велику енергију наших Гробара која се буди у сваком окршају, поготову са Звездом. Млади момци се могу носити са тим и верујем да ће инспирација доћи до изражаја. То ће да нам буде ветар у леђа. Верујем у ове клинце.
Јесу ли то нове партизанове „бебе“?
- Само треба да их подржимо. Да им дамо време којег, најчешће, у нашем фудбалу нема. У Партизану треба да буду стрпљиви, јер кад нешто почињеш да градиш, онда мораш да истрпиш и завршиш. Идемо правим путем. У једној утакмици, какав је дерби, он рађа и јунаке и трагичаре. Прича приче, изнова, али се и осврће... Зато у сваком дербију нема појединачног победника... То смо сви ми!
Кад би био на позицији Срђана Благојевића како бисте водили дерби?
- На то питање је заиста врло тешко одговорити. Не зато што не желим већ због тога што шеф стручног штаба и његови сарадници најбоље знају шта урадити пред сваку утакмицу. Њихов мониторинг је свакодневан и верујем да ће засигурно веома добро припремити меч. То им свима од срца желим, да верују у себе и да буду јаки и постојани, јер ово су заиста посебни сусрети за наш српски фудбал и оба клуба. Срђан Благојевић зна најбоље како тим довести до циља.
Ко је највећи адут Партизана, а ко болна тачка ривала? Где бисте „ударили”?
- То је домен анализе стручних штабова. Моје срце куца за црно-беле јер Партизанова младост и пуне трибине биће сигуран адут у рукама, за нашу победу! То и очекујем.
Шта мислите о клупском заокрету?
- Партизанова школа је надалеко препознатљива. Партизанова деца, то је нешто што је увек нама давало велике бенефите. Ко има прошлост има и будућност. Напред Партизане, волим те!
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.