Елеганција и спортски дух — то красило је Роџера Федерера од првог до последњег дана на терену, на највећим такмичењима у белом спорту. Како је време пролазило, постепено је мењао стил игре и све више се ослањао на сервис-волеј како би што дуже остао у врху тениса. Никада није показао ниједну болну гримасу, није се ухватио за колено нити прекрио главу пешкиром. Једноставно, веровао је да то није у складу са његовим карактером.
– Никада нисам предао меч – истакао је легендарни Швајцарац у емисији Ендија Родика. – Једноставно, кад бих изашао на терен и нешто ме заболело, ја сам се трудио да се са тим изборим. Никада нисам волео да моји противници знају да имам повреду.
Као да је читаву каријеру имао задатак да оправда све суперлативе, комплименте и епитете који су му упућивани — чак и онда кад физички није био на нивоу.
– Мене боли нога, једва устајем са столице, али цео свет мисли да сам перфектан. Рафа је радио искреније, никада није крио повреде, заиста не знам шта је боље.
У сличном стилу је одиграо и последњи такмичарски меч у каријери. На Вимблдону, где има рекордних осам трофејам изгубио је последњи сет са 6:0. Било је видљиво да једва покрива терен против Хуберта Хуркача због болова у колену, али није хтео да подигне белу заставу.
Два месеца касније, морао је да подвуче црту и оде у пензију. У Лондону, али на другом стадиону. У О2 арени, на екипном такмичењу у Лејвер купу.
– Моје колено више није слушало, схватио сам да више нећу моћи да играм и почео сам да размишљам где да се опростим. Да ли да то буде на Ју-Ес опену, у Базелу или на Лејвер купу у Лондону. Мислим да сам у срцу увек био тимски играч.
Три године касније, Федерер је у Сан Франциску, поново на Лејвер купу. Атмосфера на турниру је невероватна, али турнир мења домаћина – следеће сезоне биће опет у Лондону.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
