КОРНЕР: Коковић и Јакшић освежења елите

Половина учесника Супер лиге мењала је тренере ове јесени, ИМТ и Раднички 1923 су то учинили по два пута. Ништа чудно, наравно, за наше прилике имајући у виду више претходних сезона, али и чињеницу да ће четири тима испасти из елитног ранга.

Од осморице „староседелаца” пажњу су, поготово у последња два кола, привукла двојица. Радомир Коковић и Марко Јакшић направили су од Железничара и Радника хитове друштва најбољих. Панчевци су тренутно четврти, а Сурдуличани седми на табели. Такав пласман вероватно ни они сами нису очекивали.

Шеф струке Дизелке има 41, Јакшић годину дана више, дакле представљају будућност тренерске струке, према ономе што тренутно показују имају лепу перспективу.

Коковић је на клупу Железничара сео током пролећа прошле сезоне, стабилизовао је тим, онда га на лето појачао по својим жељама и стигли су одлични резултати. Јакшић је дошао у Радник пре годину дана, Сурдуличане после једне сезоне у Првој вратио у Супер лигу, али између два првенства на југоистоку Србије нису били сигурни да ли да га задрже. Сад се показује колико су били у праву што су били стрпљиви, уосталом логично је да тренер који уведе екипу у виши ранг остане у истом клубу и следеће сезоне.

Заједничко за Коковића и Јакшића је да имају континуитет. Играчи их одлично познају, схватили су њихове идеје, тактичке поставке и опредељења. Челници клуба такође су начисто са њима, увидели су да добро обављају посао и да им је потребна само подршка сваке врсте.

Коковић, иначе син Ђорђа, Краљевчанина познатог по одличном раду са млађим категоријама, је у бољој позицији од Јакшића. Не само због пласмана, већ је и Железничар организованији и амбициознији клуб од Радника. Док су Панчевце неки и видели овако високо пре почетка сезоне, Сурдуличане нису и шеф стручног штаба је најзаслужнији што ређају победе и не плаше се ниједног ривала.

С друге стране, обојица имају толико искуства да знају да су само тренутно у жижи, да хвалоспеви не смеју да их успавају и да ситуација брзо може да се преокрене. Тренерска је судбина таква да никад нико не може да буде сигуран колико ће се задржати у било ком клубу. Стару изреку да постоје стручњаци који јесу и они који ће тек бити смењени морају увек да имају у виду, јер кад дође криза онда су први на удару.