Мечеви осмине финала Светског првенства настављају се сутра, а репрезентација Србије ће елиминационе борбе посматрати путем ТВ. Није успела наша селекција да направи ново чудо, нису успеле девојке да се опораве од шокантно изгубљеног бода од Фарских острва и победе Црну Гору у најбитнијој утакмици на шампионату.
Истина, имале су шансу, можда и никад бољу прилику за овакав историјски резултат, али је нису искористиле. Кад је било најпотребније нашим репрезентативкама су се одсекле и руке и ноге, нису личиле на тим који је током првенства одушевио све навијаче. Шта се догодило са екипом и зашто је дошло до великог пада кад је било најпотребније утврдиће анализа после првенства.
Једно је сигурно, помак је направљен, огроман помак у односу на претходне године. И не само резултатски, у сваком смислу је учињен велики искорак који ће се видети тек кроз неко одређено време. До тада, велики је посао пред РС Србије и генералним менаџером свих селекција Адреом Лекић.
Ово Светско првенство било је специфично за наш тим јер су се вратиле Драгана Цвијић и Катарина Крпеж-Шлезак, које су још једном показале класу, срце, борбеност и велику жељу за дрес са државним грбом. После шест одиграних утакмица најбољи стрелац нашег тима била је Драгана Цвијић са 29 голова.
Кад се подвуче црта да ли можемо да будемо задовољни Светским првенством?
- Искрено мислим да можемо. Ако изузмемо утакмицу против Црне Горе мислим да смо имале добро првенство. Меч против Немачке нећу ни помињати јер су оне кандидати за медаљу и та утакмица је била очекивана, имају одличну екипу, играју код куће и све је подређено томе. Ово им је сигурно најбољи турнир који играју у последњих неколико година. Ми смо победили све што је требало, жао ми је само што против Фарских острва нисмо освојиле и други бод, него прокоцкале шансу.
Да ли остаје горак укус због последње утакмице?
- Наравно, јер нисмо завршиле на бољи начин. Не могу рећи да смо незадовољне, али морале смо тај меч да одиграмо много боље. Одиграле смо добар, квалитетан турнир и зато ми је жао што смо са Црном Гором оставили слику екипе која нисмо.
Драгана Цвијић је додала:
- Да смо дале све од себе и изгубиле, то би било у реду, боље су, а овако остаје жал јер се нисмо бориле, нисмо дале све од себе. Криво ми је јер смо могле много, а нисмо ништа урадиле. Сад је потребно урадити анализу, како ми појединачно, тако и људи у Савезу. Морамо да видимо о чему се ради и зашто имамо проблем кад су битне утакмице у питању, зашто реагујемо овако... Не сме то више да се понавља.
Шта се десило са екипом?
- Не знам, нисмо ми биле лоше у одбрани, успевале смо некако да одиграмо, али је напад био баш лош. Тачно да је њихова голманка бранила одлично, али ми нисмо проналазиле права решења, нити смо имале добре шутеве. Примиле смо тринаест голова за полувреме и не мислим да је то лоше, али могле смо да примимо и два, три гола мање. Највише ме боли што смо знале све шта ће играти, нису оне ништа ново измислиле, нити су играле добро, само смо ми биле веома лоше.
Шта је ту за вас најболније?
- Мислила сам да ћемо на полувремену да се тргнемо, да ће се наши бекови освестити и почети да играју, да ће схватити да нема чега да се плаше иако се промаши. Међутим, ми смо наставили да играмо лоше и у другом смо дали још мање голова, осам, што је ван памети.
Да ли је у питању страх?
- Све утакмице које је Србија играла у последње време са Црном Гором изгубила је голом разлике. То је у реду, бориле су се и изгубиле, али ово овако без борбе поразе те шеснаест. Играле смо ми са њима и кад су биле неупоредиво јаче и никада нисмо изгубиле овако убедљиво. Шта је у питању, искрено не знам, можемо да причамо о страху или не, али дефинитивно играчице морају да долазе на утакмице доста фокусираније, спремније, поготово за утакмице на првенству.
Цвијићева је у даху наставила:
- Како је првенство омицало, веровала сам да ће поједине играчице испливати мало, јер мени није био циљ да овде играм шездесет минута, нити будем најбоље. Ја сам желела да неке млађе девојке бљесну, да се о њима прича после првенства и да се у наредним годинама изроди вођа ове генерације.
Сјајни пивотмен и најбоља играчица наше репрезентације на Светском првенству је на крају рекла:
- Уместо да идемо подигнутих глава после свега што смо направиле, ми идемо разочаране, јер смо пропустиле прилику да будемо међу осам најбољих репрезентација на свету. Морамо да поставимо неке границе, да наставимо да побеђујемо, најпре Црну Гору, па неке остале тимова. И онда ћемо из првенства у првенство да растемо као тим и једном будемо у врху – закључила је Цвијићева.
ХВАЛА БОГУ ДА ИМАМО АНДРЕУ
На питање шта даље, Драгана Цвијић је одговорила:
- Хвала Богу имамо Андреу Лекић и она сигурно ништа неће пропустити, неће јој промаћи ништа, већ ће наставити да ради и сређује тим. Много значи што је овде, нама улива сигурност, а верујем да ће у будућности и младима све бити лакше. Ми нисмо имали њу ван терена, нисмо имали ни Тању Шаренац, па смо правили нешто. На следеће првенство ко год буде дошао мора да буде прави, имамо годину дана да се ради, исправе грешке, а то није кратак период.
НАПРАВЉЕН ВЕЛИКИ ПОМАК
У чему је направљен највећи помак?
- Резултатски свакако, јер смо претходних година били двадесети са само једном победом и то против ваневропских тимова. Сад је то другачије, доста боље свакако. Да смо освојиле онај бод против Фарских острва можда бисмо биле и десете, али такве грешке више не сме да се понављају, јер мора да се размишља о свему. Не можемо само да изађемо на терен, сваки секунд је битан, сваки гол је битан.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
