Дерби грозница

Поремећен сан, дрхтавица, `ладан зној, скретање фокуса са свакодневице, непрестана брига – наравно, зна читава Европа – следи вечити дерби, први овосезонски и, можда, најбитнији у протеклих неколико година! Тачно 12. децембра у 20.30, на „јубилеј” светске апокалипсе 2012, догодиће се кошаркашка катаклизма у Арени, илити речима Ђанија Ћурчића: „Гореће Србија, гореће Београд” – у позитивном смислу.

Оптерећени бројним проблемима, љубитељи игре под обручима склониће се на неколико сати у сићушни кутак задовољства, потенцијала да негде око 23 часа постане бездан туге, односно Монт Еверест хармоније – зависи од проказаног миљеника! Срећници, то јест власници хартије од неизмерне вредности, оставиће срца и душе у Блоку 25, док ће дерби грозница највише да погоди конобаре у угоститељским објектима и лепше половине. Искусни су уступцима у току недеље већ „зарадили” лагодан петак, док осталима следи животно искуство играња са нервима на свим пољима.

Логично, очи јавности више су усмерене ка табору Партизана – свесни су сви и због чега. Трудили су се бројни тренери да присталицама објасне да се сезона не одлучује у новембру и децембру, али утисак је да будућност Парног ваљка најбоље описује изрека „ил` пуковник ил` покојник” – фигуративно речено, наравно. Уколико изабраници Мирка Оцокољића погнутих глава изађу из чувеног здања, бесни навијачи, извесно је, обрушиће се још јаче на колектив и Остоју Мијаиловића, па би панична реакција Управног одбора могла да гласи – смена привременог тренера. Звиждуци значења „хоћемо Жељка Обрадовића” поново би испунили све шупљине Београдске арене и, плаше се многи – прете да постану својеврсни тренд. Одлазак легендарног стручњака, видео је Стари континент, алармирао је комплетан црно-бели навијачки корпус до граница помахниталости, ране су и даље отворене, стога присталице шампиона Србије чак и ситнице могу да надраже до непрепознатљивих висина. Међутим, пошто се Мајка природа трудила да човеку створи савршено избалансиран систем, тако постоји могућност да тријумф Вање Маринковића и другара потпуно преокрене моментум. Наравно, неће никад да се заборави оставка најтрофејнијег тренера Евролиге, али горка истина гласи – све ране лечи време, успеси убрзавају процес...

С друге стране, расположење је дијаметрално на Малом Калемегдану. Ипак, одређена бојазан, тачније бол прошлости, постоји и у табору Црвене звезде. Сећају се многи меденог месеца Душка Ивановића, препорода Јаниса Сферопулоса и плаше се да би неуспех могао да прекине процват Саше Обрадовића. Иако су црвено-бели трећи, имају само победу више од Реал Мадрида на десетој позицији – аналогија је јасна. Елитно такмичење је сурово, везане лоше партије могу да гурну клубове у амбис, док би немилосрдни темпо „самлео” све покушаје изласка из кризе тренингом, причом, гледањем видео исечака, анализом... Уједно, ако би Никола Калинић и момци поклекли пред непријатељски настројеном публиком, имали би свега три победе више од Партизана – иако утисак говори да је разлика много драстичнија. Односно, црно-бели би са утакмицама против Виртуса, Жалгириса, Макабија и Валенсије, осокољени због тријумфа, могли да анулирају доста тога до Нове године.

Тврдња да у дербију нема фаворита тренутно не пије воду – Црвена звезда се пита, миљеници тренера Оцокољића су прежаљени од навијача, јавности, делом и од сопственог клуба. Позитиван резултат црвено-белима би донео потврду да су кадри за велика дела, у Хумској би за нијансу одобровољио присталице и улио наду да такмичарска година није готова. Али, сигурно је само – дерби грозница већ је почела да „тресе” Србију.