Где ће звездаш него да подржи играче највољенијег клуба. Милку Ђуровском није представљао никакав напор да гледа меч шампиона Србије у Грацу, јер је његов Марибор удаљен четрдесетак минута вожње.
Легендарни нападач гиганта са Маракане, касније и вечитог комшијског ривала, због чијег је преласка из Љутице Богдана у Хумску улицу на хиљаде њих „осамдесетих” прошлог века ронило сузе, посматрао је утакмицу Црвене звезде у гостима Штурму, у друштву Звездиних легенди – Владимира Петровића Пижона, Бошка Ђуровског и Душана Савића.
- Јеси ли видео како добисмо?! Чим ја кажем да навијам за Звезду, одмах мој клуб победи – на специфичан, свој начин, почео је разговор Милко Ђуровски.
Шта сте видели прексиноћ у Грацу?
- Црвеној звезди није било лако после пораза на Маракани од Војводине. Штурм није екипа која може да победи мој клуб. Аустријанци се боре, али је квалитет на страни црвено-белих. Иванић, Арнаутовић и другови играли су другачије него против Војводине, гледао сам и ту утакмицу, уосталом, не пропуштам скоро ни једну кад играју наши клубови у првенству Србије, поготово на европској сцени, свеједно да ли је то шампион, Партизан, Војводина, крагујевачки Раднички... Тотално другачије играо је тим из Љутице Богдана него против Новосађана, у ствари тако увек и треба да се представи, да нападне противника, без обзира како се он зове. Од Црвене звезде очекује се да увек почне офанзивно, тим начином игре да ради свих 90 минута, како у првенству, тако и у Купу Србије, поготово у Лиги шампиона или Лиги Европе. То је једино правило којим се стиже до успеха. Сећам се кад сам прешао из Црвене звезде у Партизан да сам стално говорио саиграчима да ће Звезда да нас нападне, тако је заправо одувек играла. Звезду то мора да краси, у том делу игре личи ми на Барселону, без обзира што славни шпански клуб има већи број трофеја. Важан је у фудбалу, али и у животу тај стил, мораш по њему да будеш препознатљив – причао је готово без паузе Ђуровски.
Незаборавном дану у Моцартовом граду претходило је дружење са старијим братом Бошком и Пижоном Петровићем и Душаном Савићем. Сати разговора и евоцирање успомена вратили су велики, фудбалски квартет у нека давна, лепша, незаборавна времена.
- Црвена звезда мора увек да игра на гол више, ако хоће нешто да направи, мислим на велико на европској сцени. Маракана је била и остала бастион, публика на нашем највећем стадиону тражи само нападачки фудбал. Звездини навијачи воле добру игру, не опраштају глупости, неће да виде бункер, без обзира да ли је противник Реал Мадрид, Милан, Интер, Јувентус, Бајерн...
Шта вам се свидело?
- Звездина енергија, имала је мотив од првог минута и тако мора увек да игра, свеједно да ли је на другој страни терена Барселона, ПСЖ, Манчестер сити, Ливерпул, Јувентус, Реал Мадрид... Кога се, уосталом, Срби и српски клуб плаши?! Никад не сме да страхује ни од кога. Тако је било кад сам био дете, тако мора и сад да буде. Утакмице са Војводином и Штурмом могао бих да назовем од очаја до сјаја, две тотално различите приче, два другачија приступа. Биће Црвена звезда шампион, у то уопште не сумњам!
Ваш некадашњи клуб има десет бодова и добро се котира, порасле су шансе да пролеће дочека у друштву европских тимова?
- Важна победа, мораћемо да савладамо Малме на Маракани, против Селте биће тежак посао. Желим да Црвена звезда уђе у нокаут фазу, јер јој је ту место.
Шта вам се није допало у Аустрији?
- Све ми је било по вољи, срећан сам што је Црвене звезда победила, дан диван, вече још лепше, хвала фудбалерима Црвене звезде, био сам убеђен у победу. Рекао сам да морамо да победимо. Играчи су били агресивни од изласка на терен до последњег звиждука судије. Жао ми је што су постигли само један гол, могли су бар још два, три. Немам ниједну замерку, баш сам радостан, дочекао сам јуче у Марибору дивно јутро, све је некако лепше кад видиш драге људе, свој клуб... – завршио је Милко Ђуровски јутарњи брифинг из Словеније.
СУДИЈА СЕ ИЗГУБИО У ДРУГОМ ПОЛУВРЕМЕНУ
Шта кажете о суђењу Пољака Дамијан Силвестрзака?
- Изгубио се мало у другом полувремену, два жута картона показао је без потребе, Иванићу и Катаију. Ако поништиш одлуку, аутоматски не можеш ни да уважиш јавну опомену, него и оба картона мораш да обришеш. Било је грешака, не знам како то да поред двадесетак камера на тако важној утакмици и ВАР-а може да се деси глупост и да се превиди прекршај на противничкој половини, онда да се досуди једанаестерац. Мислим на онај детаљ кад је Пољак показао на белу тачку за Штурм, а претходно са помоћником није видео да је Хандел фаулиран поред аут линије на делу терена који припада Аустријанцима.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.