Игра судбине... Не би се данас играо фудбал у Бачкој Тополи да се у смирај 20. века на руководећој функцији АИК-а није нашао Јован Јоло Терзић... Синоћња фудбалска утакмица између ТСЦ-а и Црвене звезде попут омажа – у суботу упокојеном, јуче на Новом Гробљу сахрањеном Јовану Терзићу чији син Звездан успешно руководи гигантом из Љутице Богдана... Наместило се тако у животном календару...
У тужном – мимоходу без речи, с поштовањем у очима, крај одра Јована Поповића, некадашњег успешног привредника и спортског радника, председника клуба из којег је израстао данашњи ТСЦ, прошла је река људи – с председником државе Александром Вучићем у маси у којој су били Драган Џајић, Бранко Радујко, Зоран Лаковић, Јанош Жембери, Станислав Караси, Јован Аћимовић, Владимир Петровић Пижон, Драгомир Окука, Зоран Филиповић, Вељко Пауновић, Дејан Станковић, Симо Крунић, Светозар Мијаиловић, Марко Марин, Митар Мркела, Марко Петровић, Душан Савић... Драган Животић... Професор др Милован Бојић, Милија и Стефан Бабовић... Жељко и Јована Јоксимовић, Драгиша Ковачевић.
Професор др Милован Бојић, директор института за кардиоваскуларне болести Дедиње одржао је говор на одру Јована Терзића...
- Кроз чудесну игру живота и смрти, кроз неумитност људске судбине и испуњену безобзироност, опраштамо се од Јована Јола Терзић, посебног човека, префињених људских манира. Препознатљивог шарма, природне харизме, племените и честите људске душе и доброте. Живот наш је у ствари једнократно нам уступљена деоница коју корачамо свако на свој начин. Овоземаљску животну стазу Јован Терзић је корачао усправно и часно упркос животу са узбрдицама и низбрдицама који нимало није мазио овог херцеговачког горштака. Рођен у вихору рата, спокој, мир и ухљебљење је тражио и нашао у Македонији и Војводини, али свуда као горска биљка на ветровитом месту спреман да све невоље и патње које га урнишу и живот чине проклетим, претура преко главе. Овај луцидни Херцеговац челичио је и калио себе кроз замршене лавиринте живота настојећи да превазиђе временске и просторне оквире у које га је егзистенција бацила. Знао је да живот наш вреди онолико колико нас је напора стајао, али и да живот наш има онакав смисао какав му ми дајемо. И он му је давао свој оригинални смисао, допринос и допуну. Као да је хтео да употпуни мисао Иве Андрића „да су сви прави животи и лепи и тешки“. И његов је управо такав био. Драги пријатељи, није трагедија наших живота сама смрт и умирање, већ оно што умире у нама док смо живи: образ, част, понос, достојанство, честитост, солидарност, разумевање, помоћ... Ниједна од ових особина није никада умрла код Јола Терзића, живела је и живеће и после његове смрти. И биће допринос великој истини: да се два пута умире, а да је друга смрт: бити заборављен. С тог становишта гледано, Јола Терзић није умро – само се пресељава на друго место, да одахне и сачека, окрепи и посаветује.... Путуј, драги Јоле, херцеговачки орле, у небеске висине... И свиј ново гнездо. Орао гнездо на врх неба вије, орлу место у долини није. И одозго својим будним очима мотри на нас и спремно нас дочекај – рекао је између осталог Милован Бојић, члан руководства ФК Црвена звезда...
После професора Бојића од Јована Поповића опростио се у име породице син Звездан...
- Јован Терзић је рођен на Јовањдан 1941. године у месту Негорци – општини Ђевђелији у Македонији, у породици херцеговачких досељеника, од оца Костадина и мајке Љубице рођене Мрваљевић. Као дете од две године остао је без оца и као ратно сироче с мајком и сестром Даринком доселио се у Ловћенац где је одрастао са својим дедом Шаком и ујацима... где је завршио основну школу. Као голобради момак од 14 година, одлази у Апатин где је завршио средњу машинску школу. Студирао је економију у Љубљани прве две године, трећу и четврту завршио је и дипломирао у Новом Саду. Као пољопривредни агроном запослио се у Зобнатици крај Бачке Тополе... Цео свој радни век провео је у Бачкој Тополи на руководећим функцијама у Савезу комуниста и као генерални директор у предузећима Агробачка, Победа, Топико... Био је велики и успешан привредник и дугогодишњи спортски радник, председник ФК АИК, данашњи ТСЦ из Бачке Тополе... Рано је формирао породицу, добио троје деце Дејана, Звездана и Сању... Драги тата, стојим данас овде пред тобом тужан и поносан. Тужан јер ми одлазиш, остаје туга и велика празнина. Али, поносан јер остају успомене . Успомене на једног великог, мудрог и храброг човека. Поносан сам што сам те имао за оца, поносан јер си ми био узор... – рекао је између осталог Звездан Терзић присећајући се потом и дугих разговора са оцем...
... – Једном си ми рекао, сине, човек је као пас, ако пас види да се плашиш и бежиш од њега, он ће јурити за тобом да те уједе. Ако станеш испред њега и кренеш на њега, он ће побећи. Исто ти је и са људима... То сам упамтио за цео живот... Учио си ме да је живот суров и да морам да се борим... Учио си ме да возим бицикло, да пливам, да шутирам пенале, да везујем кравату и да читам Политику. Учио си нас животу, шта је понос, част, пријатељство...
Апострофирајући да је број окупљених људи на сахрани показатељ колико је добар учитељ био Јован Терзић, Звездан се у име породице и пријатеља опростио и захвалио оцу на свему...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
