Победе у гостима као Халејева комета

Шанзелизе је био у уторак увече у потпуности наквашен кишом тројки, којом су Парижани потопили Црвену звезду. Изабраници Саше Обрадовића се нису најбоље снашли на таквом терену најпознатијег булевара у Европи, проклизали су и у борби за равнотежу снажно пали, ударивши главом о чврсто тло реалности. Срећом, физичких повреда овог пута није било, али су страдали црвено-бели понос, надање и оптимизам...

Париз је, убедљивом игром и победом (102:92), још једном показао да је Звездина серија из новембра била можда исувише добра да би била истинита и да би стање било реално. Најављивао је и сам Обрадовић, на тај начин и припремао јавност, за пад у игри, осцилације и поразе, али вероватно ни он није очекивао толики број неуспеха у кратком временском интервалу. Црвена звезда изгубила је на четири од претходних пет евролигашких сусрета и тако себи умногоме закомпликовала ситуацију у борби за плеј-оф. Био је то неславан крај календарске године, у сезони која је имала бајковити почетак. Због тога ће црвено-бели уместо у миру, оптимизму и благостању, празнике врло вероватно да проведу размишљајући како су „прокоцкали” озбиљну залиху, коју су претходно, тешком муком, створили.

Занимљиво, да су чак три од четири пораза стигла на гостовањима, док је једини тријумф био онај над Виртусом (90:89), у Београдској арени. Скор црвено-белих на страни ове сезоне је неславних 1:6, не рачунајући тријумф над Макабијем у „Пиониру”, који је био пред практично домаћим навијачима и више подсетио на домаћинство.

Такође, тим с Малог Калемегдана ван зоне комфора, односно главног града Србије, игра и далеко слабију, мање агресивну и енергичну одбрану, о чему сведочи и статистика. Изабраници Саше Обрадовића просечно примају 83,2 поена по утакмици ове сезоне, док је на страни та бројка слабија за чак шест поена и износи 89,2. То значи да иначе четврта најбоља дефанзива по том параметру, на гостовањима пада на катастрофално 18. место у лиги, за невероватну разлику од чак 14 позиција. Уз то је на осам гостовања, Црвена звезда четири пута примила преко 90 поена, док су је противници двапут „почастили” и стотком.

Стога, логично се намеће и питање да ли су се Београђани, после  сезоне која је била изузетак, вратили на старо, у ритам да код куће могу да победе свакога, али да су тријумфи на страни, астрономском терминологијом, ретки као Халејева комета? Уколико то јесте случај, тиму с Малог Калемегдана, поново се смеши болан крај, поново то чувено „за мало” или корак унапред, али недовољно велик да би се оствариле високе клупске амбиције и оправдала папрена улагања.

Да би црвено-бели постали истински конкуренти за плеј-оф, можда и нешто више од тога, мораће да почну да побеђују и на страни, мораће да науче да, по речима легендарног тренера вечитог ривала, Душка Вујошевића, „буду мангупи и у туђем дворишту”.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ