Клуб с Малог Калемегдана постао је познат, у претходном периоду, као екипа кадра да изнедри озбиљног организатора игре и испод радара, у орбиту „лансира” нову бековску суперзвезду европске кошарке. Маркус Вилијамс, Тејлор Рочести, Били Берон, Стефан Јовић – само су нека од имена, која су у црвено-белом делу Београда изградили име као елитни играчи периметра, способни да креирају за себе, али првенствено друге.
Поред такозваних проспеката, испод радара, на Малом Калемегдану су играли и неки од најпризнатијих организатора игре у историји Евролиге, попут Милоша Теодосића и Факунда Кампаца.
Стога се може рећи да је Црвена звезда одувек гајила стил са изразито креативним плејмејкерима и кључеве целокупне офанзиве неретко поверавала појединцу, задуженом да све функционише како треба.
Последњи такав пример и човек од поверења, за српског великана јесте Коди Милер-Мекинтајер, који и даље успешно организује црвено-белу офанзиву на европској позорници.
О креативности Звездиних плејмејкера кроз године сведочи и то да су Београђани од сезоне 2014/15, све до данас, имали једног од десет најбољих асистената Евролиге чак пет пута, док су сваке године, изузев 2020. имали топ 20 додавача.
Апсолутни рекордер по броју асистенција у једној сезони за црвено-беле био је легендарни Милош Теодосић у сезони 2023/24, кад је сакупио 160 асистенција, што је уједно и једини пут да је неки од Звездиних играча стигао до таквог достигнућа. Мађионичару из Ваљева је за импресиван резултат било неопходно 27 мечева у елитном такмичењу, што значи да је просечно имао 5,9 асистенција по утакмици. То, ипак, није најбољи резултат, што се просека тиче, јер је изванредни Маркус Вилијамс у сезони 2014/15. бележио преко шест асистенција (6,1) на евролигашким сусретима.
Сјајни рекорди требало је још дуго да представљају лествицу за генерације које долазе, али би Звездин Вук већ сада могао да је прескочи и у стилу Арманда Дуплантиса, зада себи, али и свима осталима „домаћи задатак”.
Коди Милер-Мекинтајер је тренутно трећи најбољи асистент такмичења са 6,4 по утакмици, што је само по себи, бољи резултат од Вилијамсовог 11 година раније. Кад на то додамо још и факторе да Американац нема адекватну замену, да је у стању да игра непрестано по 40 минута и да врло ретко пропушта утакмице, којих ће ове сезоне укупно да буде више него икада (38), онда је јасно да ни рекорд Милоша Теодосића неће још дуго да остане на снази.
Уколико сјајни организатор игре црвено-белих одржи овакав ритам до краја, под претпоставком да одигра сваку утакмицу лигашког дела такмичења, стићи ће до импозантне бројке од чак 232 асистенције. То би био апсолутни рекорд, с обзиром на то да би престигао некадашњег капитена репрезентације Србије за 72 асистенције. Таква ситуација оставља простора Милер-Мекинтајеру и да пропусти од четири до шест утакмица, а да и даље постане први играч у Звездиној историји са 200 или више асистенција у Евролиги.
На све то феноменални Американац просечно бележи и 14,4 поена по мечу и тако представља мотор целокупног напада тима с Малог Калемегдана.
Поред Милер–Мекинтајера, Теодосића и Вилијамса, неколико сјајних сезона у црвено-белом дресу имао је и Стефан Јовић, док су се на листи Звездиних најбољих додавача у Евролиги нашли још Тејлор Рочести, Нејт Волтерс, Лука Вилдоза, Лоренцо Браун, Џордан Лојд и други...
МИЛЕР-МЕКИНТАЈЕР ИСПРЕД ЈОВИЋА
Сјајни просеци Коди Милер-Мекинтајера нису случајност. Изванредни организатор игре константно бележи импресиван број успешних додавања, али је чувен и по такозваним „експлозијама”, с обзиром на то да неретко уме да подели и двоцифрен број асистенција на једном мечу. Таква достигнућа, ове сезоне, остварио је чак три пута, на евролигашким утакмицама против Макабија (12), Монака (10) и Виртуса (10).
Дуго је рекорд за највише асистенција на утакмици држао Звездин Стефан Јовић. Српски репрезентативац је у новембру 2015. године, у победи на Бајерном, забележио чак 19 асистенција, а такав учинак био је најбољи све до фебруара 2024. кад је, тада првотимац Басконије, Милер-Мекинтајер постао рекордер, против Асвела поделивши 20 успешних додавања за поене саиграча.
Занимљиво је још и да су сва три најбоља учинка по броју асистенција на једном мечу дело играча, који су у неком тренутку каријере носили дрес Црвене звезде, с обзиром на то да је и Факундо Кампацо забележио 19 асистенција у победи Реал Мадрида над Берлинском Албом 2020.
АСИСТИРА И ЧИТА АНДРИЋА
Поред тога што на терену дели асистенције, креира игру Коди Милер-Мекинтајер чита. А, литература Американца је ни мање ни више него Андрићева „На Дрини ћуприја”.
Организатор игре тима с Малог Калемегдана је на друштвеној мрежи Инстаграм поделио како чита дело јединог српског нобеловца, на енглеском језику. У питању је био посебан Божићни поклон од девојке по имену Тијана (што се види из посвете), која му је за најрадоснији хришћански празник поклонила књигу.
Делује као да се Милер-Мекинтајер у Србији заиста осећа као код куће, да је усвојио део културе. Поред тога што чита једно од најпознатијих дела, сјајни бек је и раније неретко носио одећу са српским обележјима и тако показивао осећај припадности и исказивао приврженост држави у којој игра.
Занимљива „случајност” везана за чињеницу јесте и та да је Иво Андрић својевремено волео да гледа утакмице Црвене звезде на Малом Калемегдану.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
