Живео рукомет!

Рукометни савез Србије обележио је Дан рукомета у радној и свечаној атмосфери. Дан је почео Управним одбором, потом је настављен панел дискусијом „Систем такмичења млађих категорија“, а онда је на ред дошла Скуштина РСС, као и презентација Мастер плана развоја рукомета и активација за младе рукометаше. Увече је уследио и избор најбољих у години која пролази...

Дугих 365 дана, који остају за нама, обележен је и радостним, али и тренуцима који су изазивали тугу и сузе. Међутим, пре него што кренемо на пут још једном рукометном годином, а како бисмо утабали стазе успеха за 2026, не смемо заборавити оне који су, пре сада више од три деценије, напорно радећи креирали рукометни пут и Србији учврстили позицију на мапи, како Европе, тако и света.

Пре 35 година, женска селекција тадашње земље, Југославије, освојила је сребрну медаљу на Светском првенству које је одржано у Јужној Кореји. Генерацију је са клупе предводио Милорад Милатовић, а до финалног дуела са селекцијом Советског Савеза, тадашња генерација је остварила четири победе и имала један пораз. СССР је у финалу био јак, али је медаља остала уписана и као сећање и као путоказ. Сребрну медаљу освојиле су Светлана Антић, Загорка Баштовановић, Маја Булатовић, Весна Дурковић, Драгица Ђурић, Станица Голе, Бранка Јовановић, Светлана Китић, Наташа Колега, Катица Љешковић, Љиљана Марковић, Драгана Пешић, Тања Полајнер, Олга Секулић, Весна Томајек и Стана Вуковић.

Представник ове сјајне генерације, Љиљана Марковић примила је признање у име својих некадашњих саиграчица.

Резултати, осмеси и сузе на терену су нешто што се памти. „Номен ест омен“ - каже латинска изрека и потврђује да је име знак и путоказ. Због тога је Рукометни савез Србије одлучио да овога пута награди и некога ко је својим доприносом и радом иза сцене, некога ко није у првом плану и пред светлима позорнице, некога чији су труд и рад од изузетне важности како би све имало свој ток и правац. Награда за волонтера године иде у руке Марка Лукића.

Дубоко верујем да ћемо сви, који смо се данас окупили како бисмо још једном славили рукомет, бити сагласни у оцени да су деца наша будућност. То је разлог због којег је ове године кровна рукометна оргазнизација Србије одлучила да награди најбољу школу рукомета у календарској 2025. Клуб дугаче историје, традиције и европског реномеа је у претходних 365 дана потврдио статус најбољег, освојивши прво место у такмичењима млађих категорија - и то у свим селецкијама. Резултат поновљен у односу на 2024. годину. Најуспешнија школа рукомета на територији Србије - Металопластика.

У име клуба награду је примио тренер прве екипе, дете клуба, Давид Рашић.

Захваљући националним селекцијама, али и клубова, српски рукомет препознатљив је и у Европи, али и на светском нивоу. Међутим, да Рукометни савез Србије зна да цени и негује дело сваког појединца који представља нашу спортску грану на континенталном и планетарном нивоу, представљају и следеће три захвалнице и индивидуална признања.

Судије Вања Антић и Јелена Јаковљевић, једнако су допринеле српском рукомету. На терену заједно, заједно и у доношењу одлука, Вања и Јеца репрезентују српски рукомет на најлепши начин.

И ту није крај - Јован Попадић. Његово име и рад карактеришу знање и одлучност. Иако одело не чини човека, држање и став доприносе његовом квалитетном раду и чињеници да наш спорт и Србију, репрезентује на највишем нивоу, на свим меридијанима.

Како бисмо кренули напред, правили запажене резултате и рукомет вратили на место које му припада, морамо се сетити и оихе који су нас својим зањем, радом и доприносом задужили. Јесењи месеци 2025. године, протекли су и потврди иницијативе Рукометног савеза Србије, да дворана на Бањици поносе име човека који нас је учио. Име човека о чијим рукометним достигнућима је излишно говорити. Бањица је сада - дворана проф. др Бранислав Покрајац. С тога, награда за животно дело, постхумно, иде легендарном професору.

Животно дело. Награда која говори много и за коју посебна најава није потребна. Сваки опис био би сувишан, можда бисмо дошли и до плеоназма, али никако и хиперболе, јер за лик и дело Зорана Туте Живковића, пренаглашености нема. Човек који је читав живот посветио рукомету. И ту ћемо стати.

Рукомет је спорт који се шири. Рукомет на песку полако, али сигурно, заузима своје место у спортској области привлачних, атрактивних и занимљивих спортских грана. Јелена Мирковић била је најбоља у претходној години.

Крајем 2025. године, селекција глувих остварила је запажен резултат на Светском шампионату. Рукометни савез Србије одлучио је да за промоцију рукомета и на том плану уручи посебно порзнање које је преузео Огњен Обркнежев.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ