Захвалнице избављење од патње

Дотерало цара до дувара! Једноставан, не и сензационалан, опис стања у Партизану. Мислило се да су порази од Виртуса (86:68), Жалгириса (68:109) и Макабија (87:112) смак света, међутим – Парни ваљак је потонуо у амбис коме се не назире дно. Умало физички сукоб Тајрика Џонса са навијачима, по завршетку сусрета са „Поносом Израела”, показао је да анимозитет према појединим играчима расте, док актери на паркету, вођени инатом, бележе у низу негативне рекорде.

Конкретније, деби Ђоана Пењароје доказао је да већина екипе нема намеру да поправи односе са публиком, питање је да ли је препород уопште изводљив, односно тмурног 26. децембра црно-бели су изгледали као да су по казни дошли у Блок 25. Посматрајући почетне сигнале аудиторијума, то јест аплаузе пре катастрофе, утисак је и да су прокоцкали шансу да врате поверење јавности и сезону окончају достојанствено и поштено, у складу са професионалним обавезама. Крајњи резултат више нико ни не доводи у питање, пошто је јасно да, у овом тренутку, Вашингтон, на пример, мора да обори рекорд АБА лиге да би се победила Крка. Нажалост, друга фаза Евролиге је мисаона именица, стога главно питање у екосистему Партизана није хоће ли да се избори пласман у плеј-ин или плеј-оф, већ како да се ситуација смири и обезбеди нормалан живот свих укључених.

Жељко Обрадовић је поднео оставку, за њим и Зоран Савић, горчину дебакла је искусио и Мирко Оцокољић. Ангажован је Жарко Паспаљ, међутим – великан игре под обручима тренутно је омражен код навијача. Легендарни репрезентативац Југославије довео је Ђоана Пењароју, уједно и Камерона Пејна, али, очигледно, работа је била узалудна. Стога, неопходно је да челници уруче појединцима захвалнице, такозване новогодишње дарове и исте спасу од бесног плебса – буквално и фигуративно. Приде, Остоја Мијаиловић је и најавио одређене санкције зато што су „неки играчи псовали чланове стручног штаба”, али присталице екипе из Хумске нису сазнале да ли су казне постале правоснажне.

Неопходност реакције најбоље се видела на примеру Тајрика Џонса. Американац је допустио себи да изгуби разум и обрачунава се са људима на трибини, што би у ауторитативним колективима изазвало моменталну суспензију. Уосталом, познати су свима одређени кодекси понашања на „нормалном” послу, исто је и на кошаркашком.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ