Суперлигаши су настави по старом кад је у питању статус тренера. Чак 16 шефова струке промењено је јесенас у осам клубова, не рачунајући Црвену звезду и Младост који ће у пролећни део шампионата ући са новим стручњацима.
Испадање четири клуба из елите због скраћења са 16 на 12 екипа утицало је да тензија буде велика, а учесталост рокада на клупи још већа.
Највише је, стицајем околности, мењао Раднички 1923. Феђу Дудића нисмо ни уврстили у редослед тренера по учинку јесенас јер је водио тим само у једном првенственом мечу. Херој Крагујевчана из претходне две сезоне растао се са Шумадинцима после елиминације од КИ Клаксвика у другом колу квалификација за Лигу конференције.
Александар Луковић се девет утакмица задржао на „Чика Дачи”, стигао је затим Младен Жижовић и у трећој утакмици, рачунајући и куп, трагично изгубио живот практично на терену у Лучанима где се срушио од срчаног удара, заправо преминуо је на путу до болнице. Не желећи да много мењају Крагујевчани су поверење указали његовом помоћнику Бојану Пузигаћи, кога су две узастопне победе на крају јесени спасиле и почеће припреме за пролећни део првенства.
По две промене забележене су у нишком Радничком и ИМТ-у. Тим са Чаира почео је сезону са Славком Матићем. Тренер Текстилца и ТСЦ-а у прошлом првенству издржао је само четири кола и место препустио Томиславу Сивићу. Искусни стручњак из Суботице храбро се супротставио Звезди и Партизану, освојио по бод у дуелима са вечитима, али се оклизнуо против слабијих ривала и после убедљивог пораза у осмини финала купа од прволигаша РФК Графичара одлучио да поднесе оставку. Владимир Ђорђевић водио је екипу само на једном мечу, а за последња два сусрета јесени, цело или део пролећа стигао је Грк Такис Лемонис. Његово ангажовање изазвало је огромну пажњу јавности, остварио је сјајне резултате са Олимпијакосом, али без посла био је седам година. Победа пред зимску паузу против Железничара дала је наду Нишлијама да са познатим стручњаком могу до опстанка у наставку шампионата.
ИМТ је направио чудне рокаде. Новобеограђани су се прво растали са Зораном Васиљевићем већ после две утакмице, шансу пружили Бојану Круљу, да би у 12. рунди на клупу вратили Васиљевића. Тријумф против Партизана на крају јесени показао је да Трактористи имају разлога да верују у очување суперлигашког статуса, посебно што зимују изнад црте.
Спартак је попут Радничког из Ниша имао тројицу тренера. Душан Ђорђевић седео је на клупи Суботичана у првих девет кола, затим је улогу спасиоца покушао да одигра Ђорђе Туторић, да би јесен затворио Милош Крушчић, шеф струке Голубова у последње три утакмице.
Напредак је у првих девет рунди веровао некадашњем првотимцу Милану Николићу, а долазак Радослава Батака није променио ситуацију, Крушевљани зимују на зачељу. Из тих разлога у клубу са стадиона под Багдалом одлучили су се да у пролећне битке крену са Николом Дринчићем.
Партизан је на првих 13 утакмица с клупе предводио Срђан Благојевић. После пораза на Бановом брду, јединог у првенству не рачунајући вечити дерби, црно-бели су се растали са стручњаком пристиглим у Хумску на почетку 2025. Ненад Стојаковић седео је на клупи у последњих пет кола, остварио три победе и два пораза, па упркос првом месту тешко да има мирне зимске снове.
ТСЦ је 14 кола имао поверења у Дарија Калезића, новајлију у нашем фудбалу из Холандије, а затим пружио шансу дотадашњем тренеру омладинаца Ненаду Миљановићу. Млади стручњак имао је статус привременом шефа струке, недостаје му ПРО лиценца, а после ремија са Црвеном звездом (0:0) у претпоследњем колу јесени и победе на крају против ОФК Београда у Зајечару (1:0), Миљановић се изборио да почне припреме и пролећни део првенства на клупи прошлосезонског учесника елиминационе фазе Лиге конференције.
Младен Додић је само у првих пет кола седео на клупи Младости. Од осмог кола у Лучане се вратио Ненад Лалатовић, али показао је више амбиције и напустио клуб из Драгачева, у порази је за иностраним ангажманом.
Владан Милојевић растао се са Црвеном звездом по завршетку последње јесење утакмице, први пут као другопласирани у првенству, са бодом мање од Партизана. Упркос добром учинку у Лиги Европе кашљуцања шампиона током првог дела сезоне узроковала су одлазак трофејног стручњака и повратак Дејана Станковића.
Занимљив је поглед на учинак шефова струке у јесењем делу шампионата. Срђан Благојевић је на првом месту са 79,4 одсто успешности. Владан Милојевић је други, с тим да је водио црвено-беле са седам утакмица вођених више од првопласираног. Трећи је, као и на табели клубова, Мирослав Тањга. Ненад Стојаковић заузима високо четврто место, али седео је на клупи црно-белих само на пет утакмица, остваривши три победе и два пораза.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
