Шпановић: Здравље број 1, расположена за све што следи

Ивана Шпановић посветила је време и Спортском журналу, поделила утиске на крају године и открила шта све припрема за предстојећу сезону. Иако је ова, на измаку, била веома изазовна, позитивно је настројена, с оптимизмом и великим амбицијама за будућност. Како је истакла, у будућности ће више пажње посветити усавршавању технике у троскоку, али пре свега очувању здравља, које је постало приоритет више него икад.

Какви су вам утисци с митинга?

- Немамо навику да се такмичимо у децембру, с обзиром на то да завршавамо прилично касно сезону, више је ово било као тренинг такмичење. Због техничких ствари, јер је троскок потпуно другачији од скока удаљ и треба ускладити много фактора за добар наступ, изузетно ми је драго што сам овде. Веома сам срећна што видим пуну халу, такмичара, гледалаца, треба да будемо поносни на то и да уживамо – истакла је Ивана Шпановић на почетку разговора за Спортски журнал.

Да ли се физички добро осећате?

- Добро сам, хвала на питању! Све је у реду, одморила сам се и кренули смо са тренинзима. Немам никаквих тегоба ни проблема, прилично сам расположена за све што следи.

Какви су планови за следећу сезону – остајете при скоку удаљ или се више посвећујете троскоку?

- За сада нам је план да се фокусирамо на троскок. Видећемо како ће тећи, углавном, усредсређени смо на нову дисциплину. Имамо пет такмичења до Светског првенства у марту, такође, у плану нам је Европско на отвореном кад крене летња сезона, Дијамантске лиге. Требало би и, надамо се да ћемо бити, на нивоу који очекујемо. Можда је многима чудно што ме виде на троскоку, али све сам то радила на тренинзима за скок удаљ свих ових година. Мада, сви који имају додира са троскоком знају да то није технички баш најједноставније и захтева мало више пажње и рада. У сваком случају, мене управо то посебно инспирише да дам све од себе и сваким даном све више напредујем.

Да ли сте испунили циљеви које сте зацртали на почетку године?

- И јесмо и нисмо. Сезона је била баш изазовна, тренер и ја смо, од прве повреде Ахилове тетиве пре три године, прошли пакао и тотално је било неочекивано да с таквом повредом постанем светска првакиња. Океј је, добро је испало како је могло да буде катастрофално, срећом није. С друге стране, оставило је последице и на Горана и на мене, у смисли да много више него раније обраћамо пажњу и стављамо приоритет на здравље. Ни једна жеља о медаљи не сме да сруши тај концепт и да наруши моје здравље. Све што градимо, градимо око тога колико тело дозвољава и колико има смисла.