Ветерани Рада, окупљени у групу Несаломиви, 56. пут су се минулог викенда окупили у клупском ресторану на Бањици. Чувари традиције крајем сваке године присећају се лепих дана проведених у некадашњем суперлигашу и учеснику међународних такмичења.
Творац дружења Ђорђе Живковић оправдао је изостанак, па је уводну реч одржао Сава Карапанџић, 85-годишњи инжењер у пензији:
- Надам се да ће Ђура идуће године бити најстарији. И ове године има нас довољно. Члан сам Несаломивих од 1974. до завршетка каријере. На срећу, виђамо се и даље, сваког првог уторка у месецу.
Минутом ћутања Радови ветерани одали су почаст преминулом члану, Саши Марковићу.
У име актуелних првотимаца, садашњих чланова Прве београдске лиге, учесницима се обратио Андрија Калуђеровић:
- Драго ми је као члан млађих генерација радоваца у друштву људи чији печат има велики траг. Учинили смо све да се Рад не угаси, кренули од пете лиге, надам се да ћемо истрајати на пролеће и вратити клуб у Зону. Чекамо боље дане, један од највећих клубова у Србији мора да остане на сцени.
Традиционално, у друштву Несаломивих нашао се Марко Николић, актуелни тренер АЕК-а из Атине, трофејан у Партизану, који је тренерску каријеру почео у Раду:
- Пре 20 година, примљен сам као најмлађи у ово друштво. Лепа је ствар да данас овде видим и моје играче, настављаче клупске традиције. На Бањици сам стасао као тренер, формирао се као човек. Доласком 1989, запамтио сам утакмице из велике Југославије, на пример против Хајдука, по снегу, као и титулу у кадетској конкуренцији са Жућом Радићем, Зврком Видојевићем, Иком Илијевом, Немањом Вучићевићем… Од 2001. као тренер, у Раду сам провео две деценије! На клупи скоро шест сезона у два мандата. Ту сам и данас, увек уз Рад, спреман колико могу да помогнем момцима, својевремено мојим, али и данас активним првотимцима… Андрија Калуђеровић, Бата Делић, Немања Пејчиновић, Баки Даниловић, Немања Андрић и остали, сада у новим улогама, стоје уз клуб.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
