Душаново царство на Босфору

Душан, Душан... Истанбул се већ навикао на звук тог имена. Навикао се и његов власник на те све поклике са трибина - Душан Алимпијевић, 39-годишњи српски стратег по изласку са терена обавезно узврати ту пажњу навијачима, после сваког меча, баш као што не изостави да помене све оне, на прву лопту, невидљиве људе систему једног колектива, од медицинског особља, сарадника...

За њега чудесну годину завршава на трону турског шампионата. Бешикташ је у недељу у Измиру обезбедио 13. победу из исто толико утакмица у домаћем шампионату за већ одавно историјски старт сезоне.

- Лепо је то, али рачуна се оно на крају. Ако тад нисмо прави, онда пада све ово до сад...

Сјајна 2025. за рођеног Лазаревчанина зачињена је и именовањем за селектора Србије. О тога веће части нема...

- Сматрам да је тако за сваког човека. Патриотизам, жељу и лојалност никад нисам крио. За мене је то нешто узвишено и не може да се пореди ни са чим. Тај осећај, прва утакмица, химна, стајање под заставом Србије.... То је нешто што нема цену...

Као вероватно ни дебитантски меч против Швајцарске. Србија је на полувремену губила 23 разлике, на крају победила. Сигурно је то био прави ковитлац емоција ионако врло темпераментног стратега, најмлађег селектора још од Жељка Обрадовића...

- Наравно, носи и много већи стрес и одговорност него што је то случај у клубу. Постоји одговорност за те људе који су се одазвали, јер није ту реч о мени, већ о момцима који су пристали да дођу и који су, можда, своју комфорну зону од три, четири дана одмора заменили за време са репрезентацијом. Та Швајцарска нам је дошла свима као шок у првом полувремену... – причао је Алимпијевић у паузи између два дела тренинга са Бешикташем.

Уследила је и опаска:

- Оно што је много важно јесте да смо, карактерно нашли пут како да изађемо из те тренутне кризе и да утакмицу са „минус 23” претворимо у победу. Начин на који смо то учинили ме много радује. Некако, чини ми се, да би то требало да буде печат репрезентације Србије јер је тако било у свим ранијим генерацијама – тај карактерни и вољни моменат. Дакле, нико није поклекао, већ смо ушли у ту борбу до краја. Наравно да је на крају дошло олакшање... Онда је уследила утакмица с Босном и Херцеговином. Видели су сви колико је била „тешка” атмосфера за играње, али играчи су нашли снаге да се фокусирају на терен и да ФИБА прозор затворимо са два важна тријумфа.

Како замишљате Србију у време вашег мандата?

- Тренерска филозофија ће се мењати у зависности од тога какве играче будем имао у датом тренутку. Џаба сва моја идеја, ако располажем са нечим другим. Увек ћу гледати да се игра и у одбрани и у нападу прилагоди ономе чиме располажемо и да то буде најбоље решење за све. Морамо сваки следећи ФИБА прозор да посматрамо као најважнији. Генерално, кошарка јесте отишла у том неком правцу брзине и поседа више.

Ипак, оно што нас одваја од других, поред већ великих имена попут Јокића, Богдановића...

- Оно што нас је као Србију красило увек, су паметни играчи који доносе најбоља решења у тој брзини. По томе смо јединствени и та наша српска тренерска школа је и даље најупечатљивија. Хвала Богу, имамо сада доста играча који су у НБА са запаженим улогама, као и у Евролиги. Само ће зависити у ком ћемо саставу бити.

У наредном прозору неће бити играча из НБА, вероватно ни неких из Евролиге – поново ће то бити жонглирање са оним што имате, а имате озбиљног противника – Турску. Мада, предност може да буде и то што је добро познајете...

- Најтежег ривала! Пре свега због момента у ком су, а и имају, званичан или незваничан, договор да ко год је позван у репрезентацију не може да одбије. Знам то по искуству из клуба. Морамо да пошаљемо играче, чак постоје и неке казне уколико их не пустимо. Турска је у најбољем тренутку у историји њихове кошарке. Играла је фантастично на последњем Европском првенству. На све, утакмице Евролиге су 25. и 26, а ми 27. фебруара играмо прву. Постоји индикатор да ће за први меч бити проблематично и нама и њима што се играча тиче.

У међувремену, максимално сте посвећени Бешикташу са којим сте протекле сезоне били вицешампион Турске. Савршену јесен и предновогодишње расположење мало су покварили тесни порази у Еврокупу од Хемница и Лајонса у продужетку.

- Није било ни реално да од почетка сезоне имамо само две изгубљене утакмице у оба такмичења. Порази су саставни део овог нашег посла и без њих се не може бити бољи... Није проблем пасти, важно је знати како да се поново подигнеш...

Имате врло лепу интеракцију са публиком којој се допадају ваше енергичне реакције, неретко се чак и кад је Бешикташ гост, чује са трибина ваше име, недавно су вам навијачи поклонили и фигурицу са вашим ликом...

- Привилегија је радити у клубу који има 20 милиона фанова. То је озбиљна, велика организација. Не постоји много клубова у Европи који имају тако велику базу навијача и још ако залужите њихово поверење и поштовање, онда је то добитна комбинација. У Турској је слично као и на овим нашим просторима. Грчка, Турска и наша земља, комплетан Балкан, сличног су менталитета. Људи врло емотивно показују поштовање, а Бога ми и незадовољство, тако да то може да оде у оба правца. Ми, хвала Богу, три године, бележимо добре резултате за клупске стандарде. Увек смо ишли и преко оног што смо поставили као циљ и отуда и та подршка. Ови људи много више гледају на борбу и максимум који дајемо. Врло често су свесни да играмо против клубова већих буџета, евролигаша и онда, ако у тим утакмицама оставите последњу кап зноја, знају да то поздраве и подрже. Ми смо у ове три године од како сам тренер, имали срећу, хвала Богу, да смо добијали доста великих утакмица.

Радите у клубу која је део фудбалске секције, врло значајне у Турској:

- Кошарка је у експанзији последњих година, изашла је из сенке фудбала који ће увек бити најпраћенији. Опет се тражи улазница више, лако распродамо дворану. Свака је, небитно да ли је домаће првенство или Еврокуп, распродата или скоро распродата. За веће утакмице, против евролигаша, бирамо веће хале, идемо у „Синан Ердем” или „Абди Ипекчи” и улазнице „оду” за неколико дана.

Одличан предуслов за Евролигу...

- Јесте, има доста услова које испуњавамо као клуб, само је потребан резултат.

С обзиром на то да сваке године идете степених више, прошле године сте играли финале плеј–офа, тренутно имате 13-0 у домаћем првенству колико је изгледно и да се окитите титулом у овој сезони?

- Мислим да је било невиђено чудо што смо прошле сезоне избацили Ефес у полуфиналу. Ефес и Фенер имају ростер од 16, 17 играча, а полуфиналне или финалне серије се играју на свака два дана онда је то невероватна предност. Ми немамо ту могућност. Еврокуп је, можда по квалитету доњег дела, другачији у односу на раније године, али је врло компетитиван што се тиче горњег дела табеле где су се појавиле екипе са великим улагањима попут Хапоел Јерусалима, Бахчешехира, Будућности, нас, Турк Телекома... Имате екипе које играју добру кошарку и које су у горњем делу – Бург, Цедевита... Биће занимљива завршница. Чини ми се да сви имају шансе. А, то је пут преко кога сви таже улазак у Евролигу – констатовао је Алимпијевић који већ три године стрпљиво гради своје царство на Босфору.