Шанса генерације

Доналд Трамп први пут је постао председник САД. У Великој Британији је на референдуму изгласан излазак из Европске уније. Фидел Кастро, вођа кубанске револуције, преминуо је у 90. години. Србија је на Олимпијским играма освојила осам медаља. Новак Ђоковић је освајањем Ролан Гароса постао први тенисер после 1969. који је везао титуле на сва четири грен слем турнира. Леонардо Ди Каприо коначно је освојио Оскара.

Вести које су обележиле 2016, али она најважнија догодила се 23. јануара: Србија је пред 18.000 навијача у Београдској арени победила Црну Гору (10:8) и трећи пут заредом постала првак Европе.

„Капица” с бројем 11 дала је значајан допринос успеху. Десет година је прошло, Андрија Прлаиновић још игра, али је у репрезентативној пензији, Трамп је поново председник САД, Делфини су опет домаћини ЕП, с приликом да у Арени репризирају успех.

- То првенство било је специфично, играли смо пред домаћом публиком. Нисам сигуран да је неки шампионат одигран с толико навијача на трибинама. На свакој утакмици имали смо велику подршку, више од 10 хиљада људи, што је било заиста нешто ново за све нас и то највише памтим кад је ЕП у питању – присећа се на Прлаиновић на почетку разговора.

Привилегија је бити у свом граду најбољи?

- Знали смо да је то тај тренутак. Притисак је био огроман. Створили смо га сами себи, али успели да освојимо злато и то је најважније.

У том периоду Црна Гора је била највећи ривал. Прво на ОИ у Лондону 2012. у борби за треће место, онда у Ајндховену у финалу ЕП исте године и на крају у Београду 2016. кад сте поново били бољи у финалу?

- Утакмице против Црне Горе биле су заиста тешке. Црна Гора је била изузетно јака, покривена на свим позицијама с великим бројем квалитетних играча. Увек су ти мечеви били неизвесни, било је и оних где су и они побеђивали. Срећом, у више наврата ми смо добијали. Сигурно да је то екипа која нам је у том периоду најмање одговарала.

Сарадња с Дејаном Савићем била је плодоносна?

- Савић је мало другачији од других тренера. Има свој приступ и велику харизму. Природни је ауторитет и то га издваја у односу на остале. Рекао бих да смо ми њему легли као играчи и екипа, с неколико нас је и играо. Имали смо изузетно квалитетан однос, пун поштовања. На темељу тога градили смо атмосферу и односе унутар репрезентације.

Делује да Србија сад није фаворит за злато?

- Деценију касније Србија није фаворит као што је била пре десет година, али се налази у кругу кандидата за освајање медаља, то није спорно. Зависи како ће се дочекати ЕП, у каквом расположењу и како ће турнир да се одвија. Биће врло важна утакмица са Шпанијом у другом колу, могла би да усмери турнир у позитивном правцу. Победом би се широм отворила врата полуфинала, што јесте први циљ.

Дакле, после дуже времена можемо, ипак, до медаље?

- Ово је шанса генерације, можда и последња у овом саставу да освоји ЕП, свакако.

За неколико дана почиње спектакл?

- ЕП је увек неизвесно, велики је број квалитетних екипа. Систем не дозвољава грешку и биће тешко пласирати се у две екипе из нашег дела костура, улазницу за полуфинале.