Репрезентација Србије у футсалу има тројицу играча са презименом Томић. Двојица од њих јунаци су наше приче. Драган и Слободан су браћа, пивот и голман, док Александар није у сродству са Темеринцима.
- Од седме до 21. године играо сам велики фудбал. Почео сам у школи ТСК-а из Темерина, са 14 сам ишао на пробу у ОФК Београд и годину и по био сам члан кадетске селекције код Џевада Преказија. Саиграчи су ми били Милан Родић, Александар Игњовски, Цоле Мирковић, Бојан Алексић, Саша Марковић... Чувена је 1991. генерација! Прекази је хтео да нас води у омладинцима, руководство није прихватило и расули смо се. У Омладинској лиги Војводине играо сам за Нови Сад. Уследио је период у ЧСК Пивари, Слоги (Темерин) и Младости (БЈ). Преко лета играо сам на турнирима у малом фудалу где ме запазио Дејан Станојев, тренер Бечеја. У клубу са Тисе играли су Игор Шошо, Милан Живић, Никола Јосимовић... Учио сам од њих и још више заволео чаробну игру на петопарцу. Прве године освојили смо Куп Србије победивши у финалу Економац - враћа филм Драган Томић.
Уследио је период у Деусу из Сремске Митровице где је био један од најбољих стрелаца првенства.
- Круна игара био је позив у репрезентацију Србије. Први инострани клуб био ми је у Банк оф Бејтурт, на позив тренера Ђедовића.
Слободан Томић, по угледу на три године старијег брата, определио се за спорт:
- Као сведок Драганове каријере одлука није била лака у тим годинама. Мајка је била рукометни голман и знала је како је у спорту, док је тата играо фудбал, али није стигао до неких висина. Од родитеља смо повукли то да никад не одустајемо. Од малена је Драган морао да ме пази јер су родитељи радили. Много ствари сам гледао од њега, па сам говорио тако ћу и ја. Кренуо сам са седам година у истом клубу. До 12. године био сам играч, али нови тренер одлучио је да будем на клупи, па сам престао да играм. Са 15 година одлучио сам да будем голман. Кроз турнире где је Драган играо, заволео сам футсал. Голманска техника ми је била занимљива што ме привукло, поа ми је убрзо речено да дођем да помогнем на тренинзима Бечеја. Волео сам да тренирам са легендама какве су Шошо, Живић... Са 18 година добио сам прилику да браним у четвртфиналу Купа Србије против Новог Пазара, те сезоне освојили смо трофеј.
Увек је желео да буде као брат, био му је идол.
- Потом сам прешао у Економац Б и био трећи голман првог тима. Највише ми је помогао Ћела Ракићевић. Отворила се опција да пређем у Лео из Јерменије. Освојили смо титулу после мојих одбрана из пенала. Уследиле су епизоде у Интернационалу из Новог Сада на позив Владимира Милосавца. Сањао сам да поново одем у иностранство и на позив Бориса Чизмара, тадашњег тренера Кемија, стигао сам у Финску и тамо сам већ седму сезону. Био сам у две државе, а Драган у пет - Либану, Белгији, БиХ, Летонији и сада у Швајцарској.
Успон финског футсала почео је доласком Миће Мартића и Душана Матића.
- Стигао сам три године после Мартића, тада је био аматеризам у клубовима, није било тренера који су могли да усмере стручњаке и играче. Финци су физички јаки људи и имају предиспозиције за игру са пивотом. Мој клуб Мед макс је буквално луда дружина. Клуб води десетак другова, посвећени су клубу и подигли су га на виши ниво, а једини сам у тиму са наших простора, а финци су научили и неке наше псовке. Амбиције су титула јер смо прошле поражени у финалу.
Без браће Томић сада не може да се замисли репрезентација Србије.
- После Европског првенства у Београду, имао сам сјајну сезону Деусу, постигао сам два гола у у дуелу са Економцем у Крагујевцу. Била је то прекретница и готово сви чули су за мене. Претходно сам пратио сам дуел са Португалијом и чувеним Рикардињом из 2016. из „голубарника” Арене јер нисам могао да нађем карту. На паркету су били најбољи и моји идоли - Перић, Коцић, Аксентијевић, Рајчевић... Дебитовао сам за Орлове у лето 2016. против Црне Горе на позив Аце Ковачевића - каже Драган.
До сада је сарађивао са више селектора, после Ковачевића са Иванчићем, Мајесом, сада са Гавриловићем.
- Ковачевић је стара школа и породичан човек, више је вредновао међуљудске односе. Горан Иванчић је школски пример професора физичког васпитања, све је морало да буде под конац, што у спорту не може баш увек, али код њега сам највише напредовао, препознао је да могу да помогнем као пивот. Дејан Мајес, тренер у Деусу, променио ми је позицију јер сам претходно играо бочно. Те сезоне у Дуесу постигао сам 28 голова у сезони и тад је заправо почела моја каријере. Гавриловић је заговорник модерног футсала и фанатик! Гарантује добар рад, остаје да то наредних година испрате резултати.
Слободан Томић је сада уз Јакова Вулића.
- У време које Драган помиње био сам велики навијач репрезентације. Горана Иванчића знам са неколико окупљања јер је тад пред голом била паклена конкуренција, многи су чекали ред. Увек сам настојао да будем бољи од њих. Настојаћу да се изборим за место првог голмана уз Јакова Вулића и Петра Николића. Конкуренција је здрава јер гурамо једни друге. Гавриловић је увео модерне ствари из футсала, као голману ми одогвора јер смо баш укључени у игру. Висок сам два метра, док је Драган нижи десет центиметара. Као виши голман не морам да се позиционирам напред при шуту са дистанце да бих покрио гол.
- Слободана са оваквом висином краси озбиљна фудбалска техника јер је играо шпица. Има мекану десну ногу што одговора нама пивотима - укључио се Драган.- Нема лепшег осећаја него кад рођена браћа играју у репрезентацији. Тата води евиденцију колико утакмица смо одиграли заједно од 2018. године.
Слободан је, како каже, био на прагу Црвене звезде.
- Уз дозволу тадашњег првог човека Звезде Мише Пелемиша добио сам прилику да се опробам у иностранству, а породична традиција је да смо црно-бели.
- Пре бисмо у табор Партизана. Знамо да има велике планове, али у футсалу се цени кад се споји пар добрих сезона. Оно што је Економац радио раније питање да ли ће било ко успети опет.
Драгану Томићу Бејрут је остао у најбољем сећању.
- Вратићу се као туриста. Хришћански део зову мали Париз, ноћни живот, храна, све је фантастично, само што је скуп, цене готово као у Швајцарској где сам сад. Четири године сам играо азијску Лигу шампиона. Потом Белгија и пет година у Андерлехту, где сам највише напредовао јер су саиграчи били Шпанци, Аргентинци, Бразилци. Уз Марка Перића сам једини Србин на Фајнал фору. Рига је за живот сјајан град.
Слободанов први клуб Кеми налази се у Лапонији.
- Тамо сам се први пут сусрео са ненормалним количинама снега и хладноћом. У једном тренутку било је минус 28. Место се налази близу села Деда Мраза, тако да смо ишли на ескурзију и сликали се, шетао сам залеђеним језером, може да се прелази колима. После Кемија, био сам у градићу Уливиеску у централном делу Финске - три пута прваку државе. Садашњи клуб Мед мекс налази се близу Тампереа. Заувек ћу бити везан за Финску јер сам верио девојку у Тампереу.
ФАЛКАО, АКСЕНТИЈЕВИЋ, СЕДАН...
Кад се помену најбољи играчи и петорке у футсалу, Драган Томић нема дилему:
- Фалкао и Рикардињо, променили су овај спорт. Од Срба, Рајић, Коцић и Перић. Петорку би чинили Стефан Ракић, Марко Пршић и Страхиња Петров, брат Слободан испред мреже и ја. Били бисмо конкуренти за освајање сваког турнира. Одлични смо пријатељи и сарадници ван терена. Брату би конкурент у тиму био Јаков Вулић.
Слободан Томић је код голмана предност дао Миодрагу Аксентијевићу:
- Први је због људских и спортских квалитета. Следи Гита, којем је Драган дао гол у тријумфу над Бразилом, а угледао сам се на Пако Седана, бивши репрезентативац Шпаније и легенда Барселоне. Пет центиметара је нижи од мене и неколико пута имао сам прилику да разговарам са чувеним Седаном. Слободан Рајчевић је неприкосновен као последњи, сјајно чита игру. Стефан Ракић као капитен и Јован Лазаревић, перфектно разумеју футсал. И наравно брат Гале.
Браћа Томић већ размишају шта ће да раде после играчких каријера.
- Завршавам менаџмент у спорту на Новом Београду. Бићу Тренер, спортски директор или менаџер - каже старији Драган.
Слободан, такође, нема дилему:
- У сваком клубу у Финској сам уз омладинце до 19 година и знам да ћу једног дана да будем тренер.
ОТАЦ СТАТИСТИЧАР
Отац браће Томић води рачунама о каријерама синова.
- Води анализу и све прати. Увек помиње да сам најважније голове у каријери постигао слабијом ногом – десном. Први против Италије на Европском првенству голману Мамарели, па у тријумфу над Бразилом у Нишу, тренутно најбољем голману Игити - каже Драган.
ПРИНОВА И ЖЕНИДБА
Жеље у 2026. години.
- Година ће бити лепа за породицу Томић, супруга Татјана и ја чекамо принову у марту. Брат Слободан се жени у јуну, биће разлога за славље - каже Драган.
Да без жена не би могли ништа потврдио је и Слободан:
- Иду са нама и прате нас у стопу. Без питања, само полазе. Највећа подршка поред родитеља је супруга Ивана.
ЗАЈЕДНО У СЕЧУ БАДЊАКА
Како се припрема Божић у породици Томић?
- У четири ујутру са друштвом идемо по бадњак на Фрушку гору да сечемо. Божић проводимо код куће у породичној идили. Претходно, шест и по година нисам био код куће. Овај пут бићу јер сам због операције палца на руци добио слободно - каже Слободан.
ДОМ У ТЕМЕРИНУ
Томићи су од 1992. године у Темерину.
- Родио сам се годину раније у Бањалуци, Темерин нам је дом. И кад смо се стамбено обезбедили нисмо хтели да одемо у Нови Сад, све имамо у нашем Темерину - каже Драган.
Слободан се родио у Новом Саду.
- Одрастао сам у Темерину. Увек тражим могућност да одем у родни град, некад и на само пола дана.
ЛУКАЧ И ИВАНИЋ
Само табла дели Темерин и Бачки Јарак.
- Као своје сматрамо голмана Лукача и Мирка Иванића - каже Драган Томић. - Општина је Темерин и њој припада Бачки Јарак. Путовали смо често на тренинге са Иванићем и од тада датира пријатељство.
ГАВРИЛОВИЋ: СЈАЈНИ СПОРТИСТИ
Марко Гавриловић, селектор Орлова у неколико реченица описао је Томиће:
„Дуго су у футсалу и репрезентацији, познајемо се, иако сада први пут директно сарађујемо. Привилигија је радити са Драганом и Слободаном, професионалцима и сјајним спортистима, сталоженим и елоквентим момцима”.
- Изненађен сам колико је спреман дошао на позицију селектора, види се да се посветио послу, сигурно је заслужио то место. Био је тренер у Новом Пазару и Мађарској, био је на много едукација у европским клубовима. Чим је све то успео да припреми за нас, показатељ је да има предиспозције да направи добар резултат са репрезенцијом. Уживам у тренинзима и верујем да могу да помогнем - каже Драган Томић.
Слободан је истакао да је Гавриловића упознао и пре него што је постао селектор.
- Био је предавач за тренере у Финској. Могао сам већ тад да видим колико је посвећен, у једној речи професиналац. Важно је да тачно зна шта хоће и то му је највећа предност.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
