Као легионар, провели сте само две године у Норичу?
- Не могу да будем задовољан због свега што је пратило мој одлазак и повратак из Енглеске – казао је Дражен Мужинић Фрфа, један од најтрофејнијих играча у историји сплитског Хајдука и репрезентације Југославије.
Конкретније?
- Хрвати су ми направили проблем у Југославији. Имао сам написмено да због срчаних сметњи не морам да идем у војску. Није ми то помогло кад сам пошао ка Енглеској. Возио сам се ноћу до Трста, некако се домогао Милана и пријатеља Батурине, чији је брат био дипломата. У нашој земљи прогласили су ме војним бегунцем. Из Милана сам авионом отпутовао у Лондон. Посетио сам тамо југословенску амбасаду, питао у чему је проблем. У Норичу су се чудили, поготово кад су на Би-би-сију видели вест о потерници за мном. Две године сам играо тамо и нисам смео да се вратим ни на један дан. Сент Етјен се интересовао за мене, али је његов тадашњи тренер Влатко Марковић, са којим сам сарађивао у Хајдуку, рекао да не жели у тиму државног непријатеља.
Некако сте се, ипак, после силних перипетија у иностранству вратили у Сплит?
- Супруга ми није опростила што сам одбио понуду са Флориде. Сплит ми је био дражи.
Какав је био дочек?
- Одмах су ме одвели у војни одсек. Четворица наоружаних војника на саслушању које је трајало три сата саопштила су ми да сам ухапшен. Одузели су ми пасош, ограничили кретање на 10 километара. Питао сам их да ли може да буде 10 миља јер ми је толико удаљена кућа у Супетру. Пристали су на 20 километара. Сматрали су ме затвореником, уз право да се браним са слободе.
Шта сте говорили у своју одбрану?
- Извређао сам целу државу, нису поштовали одлуку о мом ослобађању од војске коју су сами донели.
Како се даље одвијао случај?
- Одвезли су ме у Београд. Провео сам седам дана на ВМА, где су утврдили да сам способан за служење војне обавезе.
Нисте, ипак, отишли у војску?
- На Управном суду у Загребу добио сам поништење пресуде, неоснована је била оптужба да сам војни бегунац.
Тад сте и завршили каријеру...
- Због свега што се дешавало нисам одиграо ни опроштајну утакмицу.
Дуго се нисте појављивали у јавности?
- Нисам ништа радио док навијачи Хајдука 1989. нису инсистирали да ми дају посао у клубу. Кратко сам радио као директор омладинске школе, дуже као скаут, све до пензије.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.