Митровић: Пред мамом смо сви у ставу мирно

Репрезентација Србије ће на Европском првенству у Данској добити једно ново име, момка у ког Орлови полажу велике наде. Урош Митровић, је један од најталентованијих младих играча Европе, одличним играма у Вардару наметнуо се селектору Раул Гонзалесу за место путника на шампионат.

Како је дебитант у националном тиму, Митровић не долази без основе – потиче из истинске рукометне породице, са спортом у генима и раду у крви. Отац Милош, некадашњи рукометаш, и мајка Сузана, тренер тајландског бокса, усадили су му дисциплину, борбу и победнички менталитет, због чега многи верују да је ово тек почетак једне велике каријере.

- Видећемо, надам се, од малих ногу сам на рукометном терену, тамо сам направио и прве кораке. Отац је играо у Словенији, био сам мали, али нисам излазио из дворане. Са осам година сам почео да тренирам и рукомет је постао брзо моја љубав – рекао је Урош Митровић.

Да ли вам је отац био идол?

- Апсолутно! Био сам опчињен оцем, желео сам да будем као он, да једног дана буде поносан на мене. Улепшао ми је живот и рукомет генерално. Сећам се кад сам био мали, он је играо у Словенији, Израелу, Грчкој и једва сам чекао да одем са мамом у посету како бих гледао рукомет.

Мама је такође била рукометашица?

- Јесте, али кратко у Врбасу, она је професор физичког и већ двадесет година тренер тајландског бокса.

Да ли сте се опробали у том спорту?

- Јесам и као мали, али и касније и никако ми не иде. Немам ја снаге за то, много је захтевно и тражи потпуно другачију активацију мишића и кондицију. Било ми је много напорно, искрено.

Да ли сте некада спаринговали са мамом?

- Неее, па не смем. Не бих добро прошао. Надам се да никад неће доћи до те ситуације – кроз смех каже Урош.

Да ли је тачно да је мама Сузана глава куће?

- Истина је, али не само мени, него и тати и сестри Нађи. Кад мајка викне сви станемо у став мирно. Кад се са татом и препирем око нечега, све је у реду, али са мамом не смем ни да помислим да уђем у било какву полемику. Мајка је закон у нашој кући.

Због спорта којим се бави?

- Због свега, верујте ми.

Са седамнаест година сте отишли у иностранство?

- Отишао сам у Вислу, био у Пољској скоро годину дана, па сам отишао на позајмицу у Аустрију. Касније сам се преселио у Француску и сад сам у Вардару, где ми је искрено и најлепше. Било је тешко, био сам млад, сам, није ми недостајала кућа, био сам спреман за то, али све ми је било некако чудно.

Дебитујете на Европском првенству, да ли сте очекивали позив Раул Гонзалеса?

- Искрено, надао сам се и прижељкивао. Имао сам добру полусезону и сваку пут бих после утакмице помислио на репрезентацију. Ево ме овде, са овим дивним момцима, спремни смо да за Србију направимо добар резултат  - рекао је Урош Митровић.