Матија Нинић, бисер који је брушен у Омладинској школи Партизана, јесенас је био једна од најчвршћих карика у табору Телеоптика. Перспективни деснокрилни офанзивац девет пута био је стрелац и један је од најзаслужнијих за то што црно-беле бебе зимују на трону. Партије које је демонстрирао кроз, биле су сигнал на који је готово немогуће остати имун. Аларм се упалио, телефон зазвонио. Позив који се не одбија.
- Био сам помало изненађен кад је стигао позив да се прикључим првом тиму. Изненађен, али пре свега срећан и поносан. То је нешто о чему сваки играч из Партизанове школе сања. Осећај је био сјајан, али сам добро знао да је то тек почетак и да ћу морати много да радим како бих оправдао указано поверење.
Ред, рад, дисциплина... Јако, јаче, најјаче... Свака кап зноја која навлажи дрес је доказ да вреди „гинути”. А онда када мета буде погођена снови постају реалност. Зна то добро Матија.
- Интензитет тренинга је мало јачи, али управо то ме додатно мотивише да из дана у дан будем бољи. Голови против Ђера и Ракова ми много значе, првенствено због самопоуздања. Драго ми је што сам наставио у истом ритму као у Телеоптику. Посебан је осећај постићи гол у црно-белом дресу. То је нешто што се памти цео живот. Реакције саиграча су биле сјајне, одмах су ми честитали и дали додатни ветар у леђа, али без њих ништа не бих могао.
Црно-бели брусе форму у јаком ритму, јер ће од старта пролећног дела шампионске трке морати да чине и немогуће како би сачували прво место, али има времена и за предах...
- Припреме протичу веома добро, тренирамо озбиљно и интензивно. Цимер ми је Димитрије Јанковић, са којим се одлично слажем, а атмосфера у екипи је изузетно позитивна. Слободно време, углавном, користимо за одмор, разговоре и опоравак, јер су тренинзи захтевни и треба бити максимално фокусиран.
Перспективни офанзивац је на пријатељским утакмицама доказао да је његово време дошло.
- На најбољи начин сам искористио прилику. Верујем у себе и надам се да ћу на пролеће имати место у тиму. Знам да ме чека још много рада и доказивања, али сам спреман на то, јер имам пуну подршку тренера и саиграча. Моја воља и жеља су мотив за јаче и боље – закључио је Матија Нинић, клинац о којем се прича.
НЕКАД СМО БИЛИ НЕКИ НОВИ КЛИНЦИ
Сваки јуноша из Хумске сања снове о црно-белој боји, машта о томе да једнога дана заигра за српког великана. Али... Не дочекају сви својих пет минута. Матија јесте и искористио их је на начин који је раван перфекцији.
- Уклапање је протекло лакше него што сам очекивао. Старији саиграчи су ме одлично прихватили, давали савете и помагали да се снађем, много ми значи њихова подршка, све је лакше када имаш на кога да се ослониш. Много њих знам још од времена када сам почео да учим фудбалску азбуку у Партизану. Тада смо били неки нови клинци који тек треба да кажу своју реч, са њима сам од седме године, мислим на Димитрија Јанковића, Огњена Угрешића, Вању Драгојевића.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
