Испоставиће се да је Европско првенство у Хернингу било више од још једног турнира за репрезентацију Србије, више од још једног разочарања и горког утиска. Данска је била место и тренутак једног опроштаја.
Немања Илић, дугогодишњи капитен и симбол једне ере националног тима, одлучио је да заврши репрезентативну каријеру. Прави војник, лидер, капитен био је ослонац и вођа, човек који се увек одазивао позиву, увек био на располагању и никада се није штедео.
Од 2012. године је часно, поштено и поносно носио грб Србије. Велики борац на терену и ван њега, Илић је предводио генерације, имао је срце на длану, увек давао и више од могућности, био ослонац, вера и снага.
Опроштај у Данској био је, како и приличи таквом путу, тих, искрен и дубоко емотиван.
- То је то, нема више, завршено је ово поглавље - сузних очију рекао је Немања. – Дао сам све, све сам добио и сад је време да се растанемо.
Кад сте донели ову одлуку?
- Размишљао сам дуго, али пре првенства сам дефинитивно донео одлуку да је време за растанак. Очекивао сам да буде све ово лепше, да буде срећније, али шта да радимо и ово је живот.
Чега ћете се сећати највише у ових четрнаест година?
- Другара, пријатеља, саиграча... стекао сам пријатеље за цео живот, а резултати су били пролазни.
Који меч вам је најдражи у дресу Орлова?
- Баш овај против Немачке пре неколико дана – поново је засијала суза у Немањином оку.
ПОРУКА ЗА КРАЈ
"Од 2012. године сам имао част да представљам своју земљу, носим грб на грудима, певам химну и делим терен са невероватним саиграчима. На том путу, било је свега… Лепих тренутака, битних победа, болних пораза, борби и емоција које се не заборављају. Сваки позив и сваки минут у овом дресу имали су, и имаће, посебну тежину и непроцењиву част.
Посебна привилегија ми је била да будем капитен репрезентације Србије. Хвала свима који су били део овог пута!
Одлазим поносан и захвалан. Репрезентација ће заувек имати посебно место у мом срцу“.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
