Филип Матијашевић још није постао пунолетан, а већ има иза себе годину дана стажа у сениорском фудбалу и један је од примера колико Чукарички пружа шансу младима у првом тиму. Офанзивни везиста био је јесенас у игри на свих 20 првенствених утакмица суперлигаша са Бановог брда и постигао три гола за 1.149 минута проведених на теренима.
О најлепшем голу дуго се причало, Матијашевић је у 14. колу затресао мрежу Партизана лоб ударцем из пуног трка са 35 метара, за коначних 4:1 у корист Чукаричког.
- Утакмица је у том 90+5. минуту практично већ била одлучена. Био је то леп и тежак сусрет за играње, у тактичком и емоционалном делу. Имао сам грчеве у ногама због претходног великог трчања, али сам се убацио из другог плана после дуге лопте Лазара Туфегџића, а јурио ме Демба Сек, бржи играч од мене. Знао сам да не могу да се тркам са њим, видео сам да је голман Марко Милошевић истрчао, затим сам учинио једино што је могло и драго ми је да је успело. Тако нешто не покушава се често, понекад на тренингу и док сам био у млађим категоријама, против Партизана испало је успешно и срећан сам због тога – прича Матијашевић.
Чукаричани су бљеснули тог 1. новембра прошле године, али је често током јесени било тмурно на Бановом брду после утакмица. Изабраници тренера Милана Лешњака неколико пута су испуштали победе код вођства и просули већи број бодова.
- Сами смо криви што нисмо боље пласирани. Мало заостајемо за позицијом која води у Европу, истовремено не бежимо много од тимова из плеј-аут зоне. Немам објашњење шта се дешавало са нама, водимо 1:0 на полувремену, у свлачионици један другом кажемо да наставимо у истом ритму и да покушамо да дођемо до другог гола. Нико нам не каже да се повучемо, али противници су успевали да изједначе, што нас је много коштало. Надам се да ће пролеће бити боље, сви смо искуснији и жеља ми је да са Чукаричким изборим пласман у европске квалификације.
Поред клупских обавеза, Филип је јесенас имао запажену улогу у млађим репрезентативним тимовима.
- Задовољан сам учинком, био сам капитен селекције до 18 година и постигао два гола на јесењим пријатељским утакмицама против вршњака из Русије. Мало је теже када сам са омладинцима годину дана старијим од мене, ако будем добро играо за Чукарички, надам се позиву за пролећни други круг квалификација. Репрезентација може много, тамо су главни играчи Михајло Цветковић и Василије Костов. Одлични смо пријатељи и често се чујемо, обојици од срца желим да остваре велике каријере. Са Цветковићем сам играо у млађим категоријама и првом тиму Чукаричког, лепо се снашао у Андерлехту, хтео је да иде тамо и очигледно није погрешио. Навијачи су га заволели, само нека настави са добрим играма и головима - закључио је Филип Матијашевић.
ОТАЦ МИ ЗАБРАНИО ДА БРАНИМ
Филип је почео да тренира у Лучанима са четири године, на прве тренинге водили су га баба и деда:
- Ишао сам и на кошарку, тенис, али је фудбал прва љубав. Као млађи волео сам да браним, али ми је отац Владимир забранио да будем голман. Одрастао сам гледајући утакмице Месија, Нејмара, касније гледао снимке утакмица Каке, одличан ми је Дибала. Ово су ми треће припреме са првим тимом Чукаричког, дебитовао сам код тренера Марка Савића баш против Младости из Лучана, а Милан Лешњак ме одлично познаје још као директор омладинске школе...
ОД ЛЕТА У ИНОСТРАНСТВО
За Филипа Матијашевића већ постоје понуде из иностранства, али млади везиста по прописима ФИФА не може да оде док не напуни 18 година, рођендан слави 4. марта.
Извесно је да ће млади везиста до краја сезоне играти за Чукарички и уз Доцића, Мијаиловића, Томовића, Јованчића и остале старије првотимце стицати неопходно искуство за изазове који га од лета очекују у једној од јачих европских лига.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
