Звездашу који је завршио у Партизану мајка забранила да оде у Шпанију

Младену Фуртули није се дало да оствари уверљивију каријеру у београдском Партизану. Најчешће је излазио из сенке Ивана Ћурковића. Међутим, у ПАОК-у је чинио чуда. И данас живи у Солуну, где га људи просто својатају.

Рођен је у Сарајеву, каријеру врхунског голмана започео у Фочи, једно време бранио у Партизану и Динаму из Панчева, а у Грчкој је остао упамћен за сва времена. Фуртула је 18. децембра напунио 75 година, здравље га  добро служи и много путује, долази на наше просторе када год се укаже прилика.

- Био сам у Фочи и у Републици Српској летос. Долазим у Београд и у Панчево. Ишао сам у Црну Гору летос. У Београд долазим једном или два пута месечно. И где год да будем, лепо ми је, незаборавно - каже Младен Фуртула.

Као омладинац играо је за Сутјеску из Фоче. Тај град на обалама Дрине, Ћехотине и Таре прави је расадник спортских талената. Још су му свежа сећања на тај период.

- Тамо су потекли многи играчи: чувени голман Рефик Муфтић, покојни, затим Екрем Маглајлија, који је играо у Сарајеву са њим. У Жељезничару је играо Јосип Шимовић, леви бек, такође и Попивода, па Раде Шобот у ОФК Београду, Куновац је био у Партизану, Шарац исто. Заиста, доста играча из Фоче се афирмисало. После Партизана, да бих ишао у иностранство, морао сам да идем у Панчево годину дана као аматер.

Из Фоче је Младен Фуртула прешао у Партизан.

- Био је турнир у Црној Гори. Тамо су ме гледали неки људи. Пришао ми је извесни Крешо, радио је у авијацији у Мостару, а био је велики партизановац. Питао ме је колико имам година, одакле сам и слично. Дао сам му број телефона. Касније је у моју школу стигао телеграм, о чему ме је обавестила директорка школе, госпођа Обућина. Ишао сам на пробу у Партизан, задовољио сам и постао голман црно-белих. Мојој срећи није било краја, иако сам до тада био звездаш.

Фуртула памти и кад му је било најлепше у Хумској.

- Много сам научио од тренера Александра Атанацковића Биже, као и од тада првог голмана Ивана Ћурковића, али и касније од Кнежевића и Дрљаче. То знање пренео сам и у Грчкој и зато сам успео.

Младен зна шта је драж вечитих дербија. Бранио је у 48. утакмици посебне врсте, одиграној 6. јуна 1971. у Хумској. Звезда је победила головима Карасија и Џајића. Меч, одигран пред 50.000 гледалаца, још му је у сећању.

- Поготово сам запамтио гол Драгана Џајића. Негде са 16 метара, с леве стране, тражио је Војина Лазаревића, али му је лопта прешла преко ноге и завршила у рашљама. То се није могло бранити, као ни шут Станислава Карасија. Наши најбољи клубови тада су имали врхунске играче, али и голмане. Атмосфера је била изузетна. Људи су долазили дан или два раније у Београд, спавали по парковима да би гледали утакмицу. Живело се за дерби. Данас је све другачије. Балкан је то. Мора нешто да се уради како би се навијачи понашали пристојније и елиминисале негативности.

Фуртула је 1974. требало је да пређе у Лас Палмас, али су се родитељи противили таквој одлуци. Отишао је у Пансераикос – и није погрешио.

- Имао сам уговор са Лас Палмасом и требало је за седам дана да путујем тамо. Одем у Фочу да се поздравим са родитељима, а они сви плачу. Нашли су глобус и погледали где је Лас Палмас. Моја покојна мајка је плакала: „Где ћеш, сине, тамо? Остани негде овде, ближе нама.’ Враћајући се у Београд, рекао сам пријатељима у Партизановом парку, у ресторану где смо се окупљали, да је стање тужно. Нису могли да ме схвате. Онда су ми рекли да постоји могућност одласка у Ираклис код Љубе Спајића. Спојили су ме с њим и требало је да идем тамо.

Међутим, био сам изигран. Тражио сам да будем слободан после годину или две, јер ме новац није толико интересовао колико прелазак. То су ми прво обећали, а онда рекли да не може тако. Одбио сам. Малтене сам остао без клуба. Покојни Ватика Голубичић срео ме је тог дана у Београду, једног од најтужнијих у мом животу. Питао ме зашто сам тужан и рекао да ме води код Божидара Дреновца.

То је било у Косовској улици. Нашли смо човека док је ручао и рекао ми је да се спрема за Емирате, али да зна којем клубу у Грчкој треба голман. Отишао сам у Пансерраикос, бранио сам одлично и по броју примљених голова био међу четири најбоља голмана. Тражили су ме водећи клубови у Грчкој и одлучио сам се за ПАОК. Иако ме је звао и Панатинаикос, чији је тренер био Стјепан Бобек, као и АЕК, изабрао сам Солун. Они су црно-бели, као и Партизан.

ПАОК је са Фуртулом и под вођством Ђуле Лоранта први пут освојио грчко првенство. У солунском клубу задржао се пуних девет година. Бранио је на 277 утакмица.

- Често ми долазе људи и из Србије. Показујем им лепоте северног дела Грчке. Где год се појавим, људи ми прилазе и поздрављају ме. Сви ме знају и осећам се комотније у Грчкој него у Београду или Фочи. Био сам овде и менаџер, тренер и спортски директор. Радио сам и са Љупком Петровићем. ПАОК је мој клуб, моја породица. Недавно сам био у Минхену. Са Бајерном смо играли осамдесетих година и испали на пенале. Наредног лета обележавамо век постојања ПАОК-а. Позваћемо Бајерн, Барселону, коју смо овде победили са 1:0, а гости ће нам бити и Милан. Сто година није мало – закључио је Фуртула.