Балевски: Звали су ме Вардаров Џајић

Ванчо Балевски је почетком седамдесетих година словио за најбољег фудбалера Вардара и једног од најбољих везних играча у Првој лиги Југославије. Кад су се за његове услуге отимали Црвена звезда, Партизан, Хајдук и Динамо, матични клуб имао је последњу реч – није желео да се одрекне врхунског играча. Кад је стекао услове за одлазак, његова популарност је већ била у паду, али је познати ас ипак остварио успешну каријеру.

Балевски је, поред Вардара, успео да игра и за сплитски Хајдук и љубљанску Олимпију. Навршио је 78 година, али је и даље изузетно виталан.

- Хвала Богу, сада је добро. Нека тако и остане. Могу рећи да се осећам бар десетак година млађи него што јесам – каже Балевски.

Помлађује га и чињеница да је Вардар пребродио тешка времена, кад га није било у елити македонског фудбала.

- Вардар је сада први на табели и ситуација је доста добра. Пре неколико година ништа није ваљало. Клуб није имао руководство, није било новца за потребна појачања. Сада се Вардар стабилизовао. Он је синоним македонског фудбала. Његово место је у врху и у европским такмичењима. Радује ме повратак старих дана славе.

Истиче да му је Вардар у срцу свих ових година и да је тамо изградио товаре успомена.

- За Вардар ме веже много тога лепог. Одиграо сам 486 утакмица и постигао 129 голова. Било ми је лепо. Тада је било много добрих клубова и квалитетан фудбал, па је било милина играти у Скопљу, Београду, Никшићу, Љубљани, Ријеци, Сплиту, Загребу, Марибору, Тузли, Бањалуци, Нишу, Крагујевцу... Југославија је у оно време словила као фудбалска сила.

Скопљанци нису дозволили да оде чак ни кад су се велики клубови отимали о њега. Било је и оних који су тврдили да је по квалитету могао да игра и за Реал Мадрид, Милан, Ливерпул... Играо је и у Другој лиги, што је потиснуло углед једног од најбољих југословенских везиста тог времена.

- Био сам међу најбољим играчима Вардара. Хтео ме Динамо из Загреба. Медији су писали да ме жели Звезда, звао ме и Партизан. Кад сам напунио 28 година, отишао сам у Хајдук. Тада је то био најбољи југословенски клуб – пет пута заредом шампион, три пута освојен куп. Сјајна генерација. Вежу ме лепе успомене за Сплит, где сам провео две године. Све под диригентском палицом Томислава Ивића.

Хајдук је 1975. појачао тим Ванчом Балевским и Боришом Ђорђевићем, али није освојио првенство.

- Тријумфовали смо у купу, победили Динамо у Београду. У последњем колу играли смо нерешено с ОФК Београдом на Карабурми, а у Љубљани је Партизан голом Ненада Бјековића у последњим тренуцима узео титулу. И данас сматрам да је Хајдук тада био најбољи тим. Добили смо Партизан у Београду са 6:1, победили Звезду, Динамо – све. Неколико година раније Хајдук је био шампион захваљујући бољој гол-разлици од Вележа, који је такође имао изузетан тим – Бајевић, Марић, Владић.

Ни тада сезона није била изгубљена – освојен је Куп Југославије, тада изузетно цењено такмичење.

- Јако ми је драго због тог трофеја. То ми је најдраже одличје. Остало је да сам био део најсјајније генерације Хајдука и тиме исписао део историје клуба.

На Старом плацу задржао се две сезоне, а потом прешао у немачки Карлсруе. Пре Хајдука одиграо је једну утакмицу за Динамо против Партизана у летњој Лиги шампиона.

- Загрепчани су стално показивали интересовање за мене. У Скопљу сам им дао гол с 40 метара. После ме покојни Рамљак питао колико тражим да дођем у Динамо. Београдска штампа је писала да Динамо нуди пет играча за мене. Нудили су брдо новца, али Вардар није хтео да ме пусти. И Звезда ме је тражила, али су у Вардару рекли да ни Звезда не би пустила Џајића. Динамо ме позвао да одиграм утакмицу против Партизана и одиграо сам одлично, али у Вардару су ми рекли да не могу да идем. Почео сам да размишљам о егзистенцији породице, па сам их условио: ако останемо у Првој лиги – пуштају ме, ако испаднемо – остајем до краја каријере. Остали смо прволигаши и пустили су ме у Хајдук. После сам играо у Немачкој, па у САД са Сејом Сушићем, а каријеру завршио у Олимпији.

Ванчо је остао у фудбалу и после играчке каријере.

- Био сам дуго тренер – у Вардару, у женској репрезентацији Македоније, радио сам у Грчкој и Саудијској Арабији. Сада имам своју школу фудбала за дечаке рођене 2012, 2013, 2014. године и млађе узрасте. Уз то, скаутирам за Хајдук, Динамо, Партизан, Звезду и ОФК Београд. Када приметим квалитет, препоручим их клубовима – све за добробит фудбала – закључио је Балевски.