Неслагање око успеха

Миодраг Радуловић се вратио из Бејрута у Подгорицу. Може се рећи да се то догодило једнако изненада као кад је у децембру 2023. практично у истом дану позицију селектора Црне Горе заменио за посао у репрезентацији Либана. Успешно је водио Кедрове кроз квалификације за Куп Азије 2027. и довео их надомак пласмана на завршни турнир који је бити одржан у Саудијској Арабији. Либан је после седам кола први у групи гол-разликом 14:0, са два бода више од Јемена против кога ће 31. марта играти у последњем колу.

У међувремену једини неуспех је претрпео у новембру 2025. у јединој утакмици квалификација за Арапски куп поразом од Судана (1:2). Пропуштање турнира у Мароку више је било питање престижа него процена квалитета, па није било ни речи да је Радуловићу посао под знаком питања.

Питање се само намеће, колико сте изненађен прекидом сарадње? 

Мање него оне који су ту вест прочитали у медијима. Дошли смо надомак циља и сигуран сам да нико није очекивао да нећу видити тим у последњем колу.

Шта је конкретно разлог за нагли прекид сарадње?

- Колико сам успео да испратим токове вести, агенције Ројтерс и Франс прес, које су доста нагажоване у Либану, пренеле су да у Фудбалском савезу немају поверење у мене да могу да одведем тим на Куп Азије. Доста медија је објавило такву вест, па сам морао да одговарам на многе позиве и објашњавам да то није тачно. ФС Либана је коректно објавио да је реч о „неслагању око развоја и будућности тима“.

Око чега се нисте сагласили?

- Први мандат селектора Либана имао сам oд 2015. до 2019. Кад сам у децембру 2023. добио позив да се вратим доживео сам то као велики професионални успех, јер у овом послу ретко се добија или заслужује прилика за повратак. Договорили смо се да кроз квалификације за Куп Азије радим на подмлађивању тима. У првом мандату сам много научио о Либану, између осталог и да има велику дијаспору. Брзо по доласку почео сам да тражим играче из дијаспоре, а на последњем списку сам имао 12 играча који нису рођени у Либану. Међу њима су, на пример, Сами Мерег из Колумбије који игра за Брагу, Габријел Битар из Канаде, Омар Бугел из Немачке...  Играчи из дијаспоре су постали основа репрезентације, а то, колико сам чуо, није било по вољи неким групама у фудбалу Либана.

Резултат, дакле, није оправдан средством...

- Остављам то по страни. Мислим да смо за две године направили велики посао. Направљена је група која може да буде основа репрезентације наредних десет година и која би могла са стави Либан као важну тачку фудбала у Азији. Ако Либан искористи шансу за пласман на Куп Азије верујем да ће многе изненадити резултатима.

Какав је био растанак?

- Растанак је био онакав какав је желео Фудбалски савез Либана. Што се мене тиче, растали смо се на коректан начин. У тој дивној земљи стекао сам много пријатеља, а репрезентацији желим да стигне на циљ коме смо се приближили.

Какви су ваши планови?

- Мислим да нећу дуго бити без посла, али нећу ни да журим. Не привлачи ме много рад у клубу, више бих волео да наставим да радим са неком репрезентацијом. Мислим да ће се прво „отворити“ Азија, где ће у марту бити завршене квалификације за Куп Азије. Време ће ми показати даљи пут - завршио је Миодраг Радуловић.

ЛИБАН РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР

За укупно шест година рада Радуловић је одлично упознао Либан.

- Дивна земља. Регионални центар моде, филма, музике... Одлична храна, пријатни људи... На жалост, позиционирана у трусном политичком подручју што је онемогућава да се развије колико би могла. Надам се да ће се то ускоро променити.

Лепе речи и о фудалу.

- Напредује и фудбал, колико може у околностима у којима се налази земља. У Либану ради много страних тренера који доносе и разне школе, а тамо су спремни да од свих уче. Због климе терени су са вештачком подлогом, што баш није најбоље за фудбал. Проблем репрезентације је што је принуђена да због безбедностне ситуације као домаћин игра ван земље. Кад се и то среди Либан ће лакше пролазити до великих турнира - верује Радуловић.