ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – МАКАБИ 82:83 (21:23, 19:26, 27:16, 15:18)
Београд - Дворана: Београдска арена. Гледалаца: 20.127. Судије: Роберт Лотермозер (Немачка), Кристапс Константиновс (Летонија), Микеле Роси (Италија).
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Милер-Мекинтајер 2, Миљеновић, Батлер 16, Давидовац 3, Калинић 7, Изунду 4, Мотиејунас, Боломбој, Нвора 22, Оџелеј 11, Монеке 14, Дос Сантос 3. Тренер: Саша Обрадовић.
МАКАБИ ТЕЛ АВИВ: Лундберг , Хорд 15, Кларк 22, Сантос 4, Лави, Соркин 15, Брисет 14, Рајман, Дибартоломео, Даутин, Хенкинс, Блат 6. Тренер: Одед Каташ.
Извор црвено-беле магије и среће, пресушио је у тренутку кад је то није требало. Импресиван низ Црвене звезде завршен је поразом од Макабија – 82:83 и то у крцатој Београдској арени. Бледо прво полувреме скупо је коштало изабранике Саше Обрадовића, а Понос Израела је, баш као и претходне сезоне, задао озбиљан психолошки ударац плеј-оф надама Београђана.
Звезда је тако пропустила лепу шансу да направи искорак у трци за топ осам фазу и искористи пропусте и поразе директних конкурената.
За разлику од претходних неколико сусрета, црвено-бела машинерија овог пута није успела да произведе летећи старт и зада први ударац противнику, већ јој је било неопходно неко време да достигне радну температуру.
Слабо отварање утакмице изабраника Саше Обрадовића, гост из Израела није успео да искористи, пре свега због сопствених проблема у реализацији, али и нестварног Џордана Нворе. Најбољи стрелац Црвене звезде је погодио четири тројке из исто толико покушаја и домаћина одржао у игри. Нигеријац слови за просечног шутера са дистанце, али је у последње време и те како наместио нишанске справе и погађа у изванредним процентима ван линије 6,75.
Далекометној паљби придружили су се Дејан Давидовац и Џеред Батлер, употпунивши фешту звезданих тројки. Ипак, шут са дистанце био је једино оружје црвено-беле бригаде у уводних двадесет минута, што није био охрабрујући знак.
Жељни доказивања и надигравања играчи тима из Тел Авива били су изразито агресивни и упорни у дефанзиви и најбољи напад у последњих неколико кола оставили практично без решења.
Закрчен проток лопте и нешто слабије издање Кодија Милер-Мекинтајера, резултовали су први пут и озбиљнијим резултатским дефицитом, непосредно пред одлазак на велики одмор – 40:49. Со на рану, био је последњи кош Макабија, доста срећно, после два узастопна офанзивна скока.
Ствари нису изгледале повољно по српског представника уочи почетка трећег квартала, али је предност ривала била и те како надокнадива. Знајући да је остало још много времена, изабраници Саше Обрадовића поново су заиграли много храбрије, агресивније и одлучније, а прави приступ дао је и резултата. Руку на срце и пиштаљка је била уз црвено-беле у тим тренуцима, с обзиром на то да су судије подлегле притисцима са трибина и допустиле жустрију и борбенију игру. У таквим условима традиционално се боље снашла Црвена звезда, која је добар део евролигашких победа остварила управо у сусретима кад се игра сводила на рововску борбу и физикалне атрибуте појединца.
Додатни утрошак енергије, пожртвовање и битка за сваку лопту, распламсали су атмосферу и на трибинама, а црвено-бела породица безусловно је веровала у још један преокрет за анале.
Била је то једна од оних утакмица која би вероватно била увелико изгубљена на гостовању, али су превагу на страну Београђана поново доносили најбољи навијачи на свету.
На крилима доброг тренутка, узавреле атмосфере и свеприсутне жеље за победом, домаћин је у смирај деонице први пут после дуже времена стигао до предности – 67:65.
Ипак, финалних десет минута нису почели у складу са очекивањима узавреле дворане. Гости из Израела поново су прионули на чврсту дефанзиву. Изабраници Одеда Каташа узвратили су ударац Црвеној звезди и то њеним оружјем.
Помало некарактеристично, црвено-бели су се „погубили” у завршници, иако је на претходним сусретима управо смиреност била њихова највећа предност у одлучујућим тренуцима.
Велики број изгубљених лопти српског великана водио је Макаби до значајне предности на само 180 секунди до краја – 83:76.
Ипак, упорни црвено-бели нису се предавали до краја, али је племенит покушај херојства овог пута остао „кратак” за пола коша – 82:83.
ИЗРАЕЛЦИ ПОНОВО У МАЈИЦАМА „ХВАЛА БЕОГРАДЕ”
Баш као што је то био случај на мечу претходног кола са црно-белима, додуше у Тел Авиву, играчи Макабија су и на гостовању Црвеној звезди на паркет истрчали у мајицама са натписом „Хвала Београде”. Лепим гестом Израелци су још једном изразили захвалност и поштовање српским домаћинима на гостопримству током претходних 18 месеци.
МАРКУС ВИЛИЈАМС – ГОСТ ИЗНЕНАЂЕЊА
Маркус Вилијамс, некадашњи организатор игре црвено-белих и један од најбољих асистената београдског клуба икада у Евролиги, са почасног места покрај паркета, бодрио је бивши тим у дуелу са Макабијем из Тел Авива.
Американац је за Црвену звезду играо у сезони 2014/15. и просечно бележио 9,7 поена, уз 3,2 ухваћене лопте и 6,1 асистенцију по мечу. Сјајни плејмејкер одиграо је 80 мечева у дресу београдског великана и био један од пионира европске Црвене звезде.
Довођење некадашњих играча из раних периода боравка у елити, као посебан вид подршке садашњим, полако постаје лепа црвено-бела традиција, с обзиром на то да је претходно гост клуба, у 19. колу, против Виртуса био Квинси Милер.
За разлику од Милера, Вилијамс није био таличан црвено-белима, који су претрпели пораз, после пет узастопних победа.
БЕЗ ДОБРИЋА, КАПИТЕН ДАВИДОВАЦ БРОЈАО ДО ХИЉАДУ
На мечу 27. рунде Евролиге у редовима црвено-белих није било Огњена Добрића. Један од најбољих дефанзиваца тима с Малог Калемегдана поново је био ван строја због повреде плантариса, а његово одсуство се и те како осетило током меча.
Уместо репрезентативца Србије у протоколу је био млади бек, Стефан Миљеновић, а улогу капитена и лидера екипе преузео је заменик, Дејан Давидовац. Искусни крилни играч је на сусрету са Макабијем убацио три поена и тако стигао до бројке од укупно 1.000. у елитном континенталном такмичењу. Леп јубилеј Давидовца покварио је коначан резултат, с обзиром на то да је Макаби поново савладао Црвену звезду и задао јој озбиљан психолошки ударац.
БРАЋА СРНИЋ И СПАИЋ УЗ ВОЉЕНИ КЛУБ
Црвену звезду су поред бројних виђених личности и припадника црвено-беле породице бодрили и некадашњи фудбалери клуба из Љутице Богдана, браћа Славољуб и Драгољуб Срнић. Занимљиво да су се некадашњи фудбалски асови определили да меч испрате са трибина, уз навијаче, а не на почасним местима. Уз паркет су била још два фудбалера - Урош и Игор Спаић.
КАТАШ: ПРОНАШЛИ СМО СНАГУ У АГРЕСИВНОСТИ
Одед Каташ, тренер Макабија, био је веома задовољан победом, а израелском стратегу се нарочито допала упорност изабраника.
-Нисмо одустајали у оваквој атмосфери против сјајне, плеј-оф екипе у овом тренутку. О квалитету ривала говори претходна серија победа, коју смо прекинули великим залагањем и борбеношћу. Пронашли смо велику снагу у агресивности, чврстини и чињеници да играчи нису жалили своја тела. Борба до последње капи зноја, дала је резултат и зато сам поносан. Честитам и Црвеној звезди на фер и коректној утакмици и желим јој среће у наставку – кратко је сумирао утиске Каташ, после важног тријумфа у Београду.
ОБРАДОВИЋ: НИЈЕ НИЈЕ КРАЈ СВЕТА
Саша Обрадовић, тренер Црвене звезде, био је разочаран после болног и тесног пораза од Макабија, али није исувише жалио, јер су његови изабраници показали одлике шампиона и борили се до краја.
- Честитам Макабију, заслужио је победу. Имали смо доста проблема са њиховим преузимањима у одбрани и то је био разлог оваквог резултата. Изгубили смо утакмицу пола коша, што наравно боли, али није трагедија, није крај света. Има још прегршт утакмица до краја и шанси за искупљење. С друге стране и бреме фаворита је урадило своје, док је Макаби играо потпуно растерећено, без неких великих такмичарских амбиција. Не желим опет да одузимам ништа од противника, који игра фантастично у последње време и заиста задаје проблеме свима. Морамо у будуће да будемо паметнији. Подсетио ме је овај меч на онај против Барселоне, кад смо такође, деловали помало еуфорично на терену, због великог броја везаних победа. Недостајало је концетрације и психичке стабилности, иако сматрам да смо физички били на нивоу. Понављам, залагање, борбеност и пожртвовање поново су били одлика и момци су дали 100 одсто себе, зато им не замерам ни најмање – закључио је Обрадовић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
