Вељковић: Хоћу што више трофеја са Звездом

Милош Вељковић је каријеру градио у иностранству, где је и рођен. Нашим љубитељима фудбала постао је познат играма у млађим репрезентативним селекцијама, освајањем европске и светске титуле са омладинцима 2013. и 2015. После девет и по година у Вердеру, раније у матичном Базелу, Тотенхему, Милдзброу и Чарлтону, 30-годишњи штопер летос је дошао у Црвену звезду.

Вељковић није једини бивши члан великана из Бремена на Маракани. Марко Марин, садашњи технички директор и ранији ас црвено-белих најлепши део каријере провео је на стадиону „Везер”. Кратко је дрес клуба из Љутице Богдана носио и Бразилац Аилтон, некадашњи голгетер Бундес лиге.

Пре суботње утакмице са Железничаром у Панчеву наш најтрофејнији клуб гостовао је у маленим Добановцима, српсколигаш Будућност била је ривал браниоца трофеја Купа Србије у осмини финала.

- Играо сам већ утакмице каква је била у Добановцима. Са Вердером нам се у првом колу купа дешавало да играмо против тима из мањег места, односно петолигаша или шестолигаша. Амбијент у таквим срединама уме заиста да буде фантастичан, тако је било и у Добановцима – каже Милош Вељковић.

Шта вам је оставило највећи утисак из сусрета са Будућношћу?

- Близина публике изазвала ми је сећање на прве фудбалске кораке, кад сам играо на сличним стадионима, практично само за фамилију. Баш је било пријатно играти у Добановцима.

Да ли је неко од родбине био да вас подржи на том мечу?

- Брат од тетке је био међу хиљаду и по гледалаца.

На том куп сусрету први пут сте били капитен Црвене звезде?

- Велика част и привилегија је носити траку у овако великом клубу. Претходно сам већ испунио сам да предводим саиграче на нашем стадиону. То је заиста невероватан осећај!

Ко је био најсрећнији у вашој породици због капитенске улоге у некадашњем европском прваку?

- Отац је дефинитивно био најпоноснији, али и остали – сестра, мајка.

Зашто раније нисте дошли у Црвену звезду, да ли су вас раније звали из руководства шампиона?

- Било је неколико контакта последњих година, поготово што сам познавао Марка Марина из Вердера. Одржавали смо контакт. Летос је била добра прилика за обе стране. Истицао ми је уговор са клубом из Бремена и коначно сам постао члан Црвене звезде.

По чему ћете највише памтити девет и по година у Вердеру?

- Као члан клуба из Бремена стекао сам статус А репрезентативца Србије. Вердер ми је дао шансу да се афирмишем у јакој лиги. Било је, наравно, много лепих тренутака, али и лоших због повреда и једног испадања из лиге. Памтићу много лепше ствари.

У једном моменту били један од најбољих штопера Бундес лиге?

- Вердер ми је дао прилику да се докажем, онда је на мени било да се изборим за константно место у тиму. Није било лако у почетку, али сам пронашао пут. Било је ситуација да сам могао да одем у други клуб, али сам остајао знајући шта имам у Бремену и колико сам био поштован. Продужавали сам уговор на моје и задовољство клупских челника. Не бих толико дуго остао да ми није било сјајно. Вердер ми је као друга кућа. Пријала ми је промена земље. У Немачку сам дошао из Енглеске и био ближи породици у Базелу. Као клинац сам гледао више Бундес лигу од Премијер лиге, тако сам био упућен у који клуб и град идем.

Током каријере у Вердеру упознали сте многе славне играче?

- Упознао сам легенду Вердера Аилтона. Какав је? Типичан Бразилац, пун енергије, стално насмејан. Пријао ми је увек разговор са њим. Имао сам прилику да играм и да упознам још једну легенду Бундес лиге и Вердера - Пизара. Челници такмичења су организовали свечаности на које су долазили некадашњи асови, тако да сам разговарао са многима.

Како гледате на период у Тотенхему, Чарлтону и Мидлзбору?

- У Тотенхем сам дошао са 15 година. Било је то сјајно искуство. Боравак у табору Певаца помогао ми је за стицање самопоуздања. Тад сам први пут видео да могу да догурам до професионалног фудбала, рано сам почео да играм за други тим Тотенхема који је у то време имао квалитетне појединце. У Чарлтон и Мидлзбро сам одлазио на позајмице, тамо сам осетио сениорски фудбал и много ми је пријало иако сам се у оба клуба задржао само по неколико месеци.

На „Вајт харт лејну” делили сте свлачионицу са садашњим капитеном репрезентације Енглеске Харијем Кејном?

- Видело се још тад да ће Кејн да буде један од најбољих нападача на свету. Повремено се чујемо, али и виђамо често на утакмицама. Разменили смо дресове кад сам играо за Србију против Енглеске, односно за Вердер у дуелу са Бајерном. Хари је сјајан човек и топ играч.

Поред Кејна, саиграчи у Тотенхему били су вам репрезентативац Јужне Кореје Хунг мин Сон и Гарет Бејл?

- Бејл је миран, можда чак и превише повучен ван терена. Са Соном сам тренирао.

Да ли је Сон брз и ван терена или само на њему?

- Ха, ха, ха. На терену. Нисмо се много дружили. Корејац је исто сјајан играч и пример да фудбалера подједнако доброг са обе ноге.

Ко вам је био најтежи саиграч за чување на утакмицама два тима Тотенхема?

- Најбољи играч са којим сам тренирао је Муса Дембеле. Он је виши ниво и може да се пореди са највећим звездама Премијер лиге. Мој садашњи саиграч Марко Арнаутовић један је од најбољих појединаца из тимова чији сам био члан.

Осим пехара омладинског европског и светског првака немате трофеј у клупској каријери?

- Као јуниор нисам био свестан колики смо успех направили. Касније сам схватио размере успеха. Тренутак кад смо се вратили у Београд, кад смо славили са нашим људима, поготово 2015. кад нам је приређен дочек испред Скупштине града били су невероватни. Ценио сам то у том тренутку, али требало је и више из ове перспективе. Тад сам мислио да ћу стално освајати трофеје, ха, ха, ха.

Да ли можемо са вама у А тиму Србије да направимо нешто слично у будућности?

- Зависи, то је процес. Стигао је нови селектор Вељко Пауновић, који нас је одвео на светски врх. Морамо да имамо стрпљења, али на правом смо путу.

За ривале у Лиги нација добили сте Немачку, Холандију и Грчку?

- Надамо се најбољем. Биће тешке утакмице јер смо у елитном рангу Лиге нација. Морамо да гледамо себе, пронађемо идентитет и играмо атрактиван фудбал. У исто време, важно је да будемо дефанзивно агресивни, пронађемо начин игре који нам највише одговара.

Какве су вам амбиције са Црвеном звездом?

- Циљ је дупла круна и пролазак у елиминациону фазу  Лиге Европе што смо урадили. Очекује нас неколико важних утакмица у наредном периоду. Морамо да гледамо какви смо сваког следеће дана, да се брзо опорављамо од утакмица како бисмо у наредној били максимални. Нашли смо се као група и не бојимо се ниједног противника.

Сањате трофеј са Црвеном звездом?

- Наравно! Због трофеја сам и дошао у Црвену звезду, желим да их имам што више.

Колико ће предстојеће утакмице са Лилом да буду другачије у односу на новембарски меч из лигашког дела другог по важности европског такмичења?

- Двомеч диктира другачији однос снага и приступ. Много је битна глава. Свесни смо да имамо добре шансе за пролаз, иако је Лил озбиљна екипа. Французи нас боље познају, као и ми њих. Чуо сам да није лако да се игра на стадиону Лила, али верујем у позитиван исход након првих 90 минута.

Да ли је важно што се реванш игра на Маракани?

- Наравно. Показали смо током такмичења да смо квалитетан тим, поготово пред нашим навијачима. Верујем да ће да буде сјајна атмосфера у другом мечу и да ћемо да славимо пролазак у наредну фазу.

Релевантни сте да упоредите како је тим Звезде изгледао са Владаном Милојевићем на клупи, а како данас под командом палицом Дејана Станковићем?

- Што се тиче тактичког дела, играмо мало другачије, односно агресивније и одбрана је постављена ближе центру. Буквално се боримо са ривалом „један на један” и противнички играчи немају много времена да размисли где ће са лоптом.

Да ли је захтев тренера Станковића да играте брже?

- Шеф од нас тражи да узмемо лопту високо на противничкој половини, јер након тога имамо 20, 30 метара до гола. На тај начин смо постигли већ два, три гола. Кад имамо лопту играмо директније, можда и брже. Код Милојевића смо имали контролу, играли више десно или лево, док смо сам више тражимо шпица, по средини, што нам помаже да створимо више прилика.

Играли сте врхунски фудбал у Бундес лиги. Колико је изводљиво да Звезда у континуитету игра висок пресинг који је виђен против Малмеа и Селте?

- Зависи увек од меча до меча. Имамо план, не можемо сваку утакмицу да играмо исто. Генерално, покушавамо да се фокусирамо само на себе. Узимамо у обзир и квалитет противника, оно што уочимо да му недостаје покушавамо да искористимо како бисмо на крају дошли до тријумфа.

Колико вам значи повратак у Звезду Страхиње Ераковића, саиграча из репрезентације?

- Познајемо се дуго, Ераковић је сјајан играч и момак. Чупин повратак у клуб много значи јер има искуство и квалитет. Он је јако битан и за атмосферу у свлачионици.

За тим је увек корисно кад се штопери допуњују?

- Имамо много ствари због којих можемо да будемо добра комбинација за дефанзивну линију Црвене звезде – поентирао је на крају Милош Вељковић.