За најбољег спортисту у прошлој години, ОКС је прогласио Александра Комарова, светског првака у рвању, а Војислав Трајковић је у истом избору, добио признање као најуспешнији тренер.
Комаров, српски зет, истиче да му је много помогао и увек био на услузи, генерални секретар РСС Милан Јелић, а иста прича ће се поновити и кад поменете остале репрезентативце или, људе из клубова. Човек од успеха и поверења и тако више од три деценије.
Кажу они који га добор познају да је исувише и достојанствено скроман, да се не ставља у први план, да је тихи човек из сенке...
– Много је посла, сезона је увелико почела, а у фокусу је Европско првенство за млађе сениоре чији смо домаћини у Кристалној дворани и почиње 9. марта – отворио је разговор Милан Јелић. – Време брзо тече и пред нама је пуно обавеза.
Октобра прошле године, Србија је у Новм Саду била домаћин СП у истој конкуренцији?
– Били смо, као и у свим предходним годинама домаћинства, сјајни организатори. Не чуди одлука Светске рвачке федерације да нам, после Светског, додели и Европско првенство млађих сениора и то у два различита града. Једина смо држава која је организовала два светска сениорска шампионата у низу, 2022. и 2023. и то је ушло у анале планетарног рвања. Да не говорим о јуниорским и кадетским првенствима. У нашу Србију, наш Рвачки савез, свет има поверење.
Дошли сте у РСС 1996. године, три деценије рада, мало је оних који могу да се похвале таким успехом?
– Није било увек овако, добро се сећам тешких времена на истеку двадесетог века, санкција, да не говорим. Имао сам добру сарадњу са свим челницима Савеза, поштовао и спроводио одлуке руководства, радили смо све да очувамо рвачки спорт. Успели смо једном заједничком борбом, али, морам да нагласим и посебно истакнем помоћ државе у последњој деценији. Никад не би могли да органзујемо толико светских такмичења, на највишем нивоу, да нисмо имали огромну подршку Владе Србије.
Чули смо разговор репрезентативаца, кад је један од њих изнео проблем, други упитао, јеси ли звао Милана...
– Ма, као за друге, за њих сам увек ту, све су то мали „проблемчићи“, ако се тако и могу назвати. Рвање је изузетно напоран спорт, тежак, они су месецима изван својих домова, неки су ожењени, имају децу и да нисам на овом месту, помогао бих и за ситницу. Морам да поновим, персонификација канцеларије РСС није у моме имену, без обзира што сам овде три деценије. Савез је јединствен на свим нивоима.
Резултати су донели масовност, о томе сте, последњих година, често говорили?
– Сваки успех, у било ком спорту, доноси јачање популарности, веће интересовање и није чудо што су спортске сале постале пуније децом која су се определила за рвање. Данас, нема турнира најмлађих без импозантног броја такмичара, број се стално повећава и то је оно чему тежимо и што даје гаранцију и потенцијал за будућност.
Увек се истиче да је циљ, на сваком великом такмичењу, освајање медаља?
– Никад нико није говорио о броју одличја пред Светско, Европско или Олимпијске игре и увек смо прогнозирали да смо са једном медаљом задовољни. Међутим, освајали смо их далеко више. Нисмо велика земља по броју становника, по броју рвача, али смо у врху по освојеним трофејима, да не говорим о, напред реченом, добрим организацијама мнгообројних такмичења.
Сениорско првенство Европе одржаће се априла у Тирани, на јесен је Светско, очекивања?
– Да наставимо континуитет освајања медаља. Једна по једна, довољно за наш спорт, можда и скромно, али је најважније да се српска застава завиори – истакао је Милан Јелић, генсек РСС, тихи човек иза великих успеха.
ТРАЈКОВИЋЕВО ДЕЛО
У више ранијих разговора Милан Јелић истицао је немерљив допринос Жељка Трајковића, до пре две године председника РСС, успесима нашег најтрофејнијег олимпијског спорта.
– За непуне две деценије вођења Савеза, учинио је више него било ко други пре њега, једноставно није мерљиво. Савез је био у огромним тешкоћама, у сваком погеду, без резултата, да не причам о детаљима. Не могу никад заборавити кад ме назвао Бранислав Пиперски, сјајан тренер, диван човек, на жалост покојни. Знао је стање у рвању много боље од других, поготову тешкоће у Савезу, репрезентацији. Дошао је код мене кући, у вечерњим сатима и рекао да има човека који може донети успех, некадашњег репрезентативца са светском медаљом.
Застао је Јелић, па наставио:
– Дошао је сутрадан у канцеларију Савеза са Жељком, с врата је рекао, он ће донети преокрет, с њиме ће почети ренесанса и повратак на стазе успеха из некадашње Југославије и треба да буде у руководству и да ће доћи медаље. Жељко је био члан Стручне комисије, па Управног одбора и од почетка се питао и његове идеје и планови, били су спасоносни. Бољег никад нисмо имали, ударио је темељ успесима. Дамир Шабић га је наследио, наставио истим, успешним путем.
ЛОС АНЂЕЛЕС ПРИОРИТЕТ
Олимпијске игре су увек главни и примарни циљ свим спортистима?
– РСС је почетком 2025. године јасно ставио приоритет свих приоритета у наредном периоду. Лос Анђелос је већ годину дана у нашем фокусу. Све што се ради, сва такмичења до тада, биће провере за Игре. То је немерљиво највеће такмичење и не може нико да заборави сва одличја. Тешко је описати колико је, рецимо, злато сјајног Давора Штефанека из Рија 2016, значило за наше рвање и спорт у целини.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
