Саша Ђорђевић по добијању признања „Гиганте, интернационална легенда“, говорио је за шпанску Марку о каријери, тренерским плановима, Србији и могућем повратку у Партизан.
Ђорђевић тренутно чека нови ангажман, али наглашава да ће се вратити тренерском послу само ако осети страст и поверење у пројекат који прихвати.
- Имао сам неке понуде, неке сам одбио, неке се нису реализовале. Стрпљив сам. Када уђем у дворану, и даље осетим ватру и страст, али мора да постоји прави пројекат. Не идем било где само да бих тренирао.
Открио је и да је имао операције кука и да је период опоравка био тежак.
О Шпанији, Барселони и Реалу је рекао:
- Шпанија је моја друга кућа. Захвалан сам и Барселони и Реалу. Једна ћерка ми је рођена у Барселони, друга у Мадриду. Волео бих једног дана да се вратим.
На питање кога би изабрао када би истовремено стигле понуде Барсе и Реала није дао одређен одговор.
- То су хипотетичка питања. У нашем послу одлуке се доносе професионално, не емоционално.
Ђорђевић је јасно ставио до знања да не искључује повратак у клуб у ком је стекао статус иконе.
- И то је могуће. Али све мора да буде у правом тренутку. Не трчим за приликама. Важно је шта оставиш иза себе. Желим да ме памте по томе што сам нешто изградио.
Навео је да су на њега снажан утицај имали Обрадовић, Аито, Скариоло, Маљковић, Д’Антони, Ивковић и његов отац.
- У нашој генерацији се поштовала ауторитет, породице, професора, тренера. То нас је обликовало.
Подсетио се коша за титулу првака Европе 1992. и тројке против Хрватске 1997.
- Мој шут против Хрватске био је први меч Југославије и Хрватске у било ком спорту после рата. Можете да замислите какву је еуфорију то донело мом народу. То су били тешки периоди за нашу земљу.
Осврнуо се и на улогу селектора Србије.
- Када сам преузео Србију, говорио сам играчима, морамо да победимо Шпанију. Мораш да циљаш најбоље ако желиш да растеш.
На питање где је већи притисак у Србији или Кини, био је одлучан:
- У Србији. Тамо увек желиш медаљу.
Подсетио је и на сезону када је Партизан играо у Шпанији и освојио Евролигу 1992.
- Било је невероватно тешко, али и посебно. Тај тим нас је заувек повезао.
И тема НБА је била на листи питања.
- Нисам успео у НБА јер сам волео да будем лидер, да водим игру. Отишао сам са 29 година. Имао сам раније понуде, али нисам желео да идем. Кошарка није била и није само НБА.
О будућности европске кошарке и НБА пројекту
- Морамо да видимо како ће све бити организовано. Европа већ има Евролигу, Еврокуп, Лигу шампиона. Није лако увести ново такмичење.
Дао је и име фаворита за Евролигу.
- Тренутно Фенербахче, због тима и тренера Јасикевичијуса. Реал и Олимпијакос су такође озбиљни.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.