Хандел: Уживам у Звезди

Томас Хандел – летошња аквизиција Црвене звезде из Португалије и, судећи по евроголу у куп дуелу с Будућношћу у Добановцима, мајстор у којег ће тренер Дејан Станковић тек да гаји поверење.

Школован везиста, кадар да задржи лопту и пошаље пас унапред, са смислом за креацију и способан да буде опасан и у завршници. Притом, неуморан, озбиљног радијуса кретања. Речју: модеран.

Уочи гостовања српског првака у Лилу, у склопу плеј-офа Лиге Европе, расположен да ТВ Арени спорт отвори душу о премијерном периоду боравка у Србији и Београду и подвуче да се већ у први мах уверио колико је Црвена звезда велики клуб.

Уосталом...

- Добро сам, прилагођавам се новом граду, клубу, искуству живота далеко од куће. Уживам и развијам се као човек, тако да је ово за мене, за сада, јако добро – већ „на прву” осваја Томас Хандел.

И, експресно додаје:

- Не само да ми је ово први пут да будем ван Португалије, већ је, такође, премијера у неком другом клубу, протеклих 14 или 15 година провео сам у претходном, матичном. Практично, био ми је одмах поред куће, тако да ми је ово прво „страно” искуство из много аспеката. Сматрам да растем зато што се људи у фудбалу развијају брже него у другим професијама. Имамо више одговорности, пошто сам у једном тако великом клубу морам брзо да се прилагођавам да бих оправдао очекивања управе и навијача. У Црвеној звезди уживам и, као што сам рекао, такође и растем.

Томас открива породичне корене, збори о презимену несвојственом за земљу Кристијана Роналда, Луиса Фига, Еузебија:

- Хандел је аустријско презиме, са очеве стране. Није португалско. Да, имам аустријске корене, од чукунбабе. То је све било јако давно.

Није да га из Беча нису мамили да се приклони аустријској застави...

- Већ сам имао, не баш понуду, али прилику да представљам Аустрију у националној репрезентацији. Међутим, не можемо да предвидимо будућност, ја сам велики патриота. Мој ум је увек у Португалији. Не бих био у стању да играм за другу земљу.

На помен репрезентације се најежио...

- Какав је осећај играти за Португалију? Невероватан! Имао сам само једну прилику у репрезентацији до 21 године. Предивно. Можете да замислите, искуство живота, нешто о чему као фудбалери увек сањамо. А, као што знате, у Португалији има много квалитетних играча, врло је тешко да будете изабрани. Кад су ме позвали у младу репрезентацију био сам веома поносан, прихватио прилику оберучке. Верујем у себе, то је веома важно кад сте спортиста.

Кратка станка и...

- Ја сам фудбалер који даје све од себе и кад играм за државу и за клуб. У овом тренутку, у мојој глави нема разлике између тога. Поносан сам на то што играм у Црвеној звезди. Срећан.

Делије би, сигурни смо, на ово рекле „свака част”...

- Ако Звезда победи за викенд, наредна недеља навијачима због тога може да буде само много боља. Да, то је велика одговорност, да би био успешан у спорту мораш да имаш самопоуздања. У сваком аспекту живота биће тренутака кад нећеш да играш како желиш. Биће препрека, непријатности...

Хандел се враћа на почетке:

- У фудбал сам се заљубио због оца. Почео сам да играм кад сам имао четири године, за Мореиренсе. Ту, у комшилуку. Био сам баш мали, али мислим да сам заиста почео да учим нешто о фудбалу од тате, у гаражи. Тренутак који нећу да заборавим. Тата ме је много тога научио о фудбалу. Никад га раније није играо, али мислим да је врло паметан што се тиче фудбала. Зна много, сад сам овакав играч због оца.

Наставак – следи!

- Увек сам носио лопту куд год бих пошао. На одмор, у дедину кућу. Редовно смо се играли с лоптом. Никад нећу да заборавим прве кораке у фудбалу.

За породицу је, вероватно као и сви, много везан:

- Знам да и ја својој породици много недостајем. Они мени? Много. Међутим, знам да је ово добро за све, чујемо се сваког дана. Видеопозиви... Добро ми је у Београду. И моји су задовољни што сам у Црвеној звезди. Посетили су ме, гледали меч са Стеауом у Лиги Европе. Водио сам их на нека места да им покажем, уживали су.

Удубљује се:

- Ми смо северњачка породица. У мом делу Португалије има више радника, на југу су, углавном, државни службеници. Као што рекох, тата ми је инспирација. Мој херој. Ја у фудбал доносим нешто из свакодневног живота. За мене живот није само фудбал. Породица је најважнија. Отац, мама, сестра, девојка. Веома смо повезани. Срећан сам што имам такву породичну структуру. Дају ми темеље да могу да се отиснем на пут.

Међу црвено-беле отиснуо се из Виторије...

- Виторија спорт клуб! Навијачи других клубова у Португалији зову је Виторија Гимараис, ми се, наравно, љутима. Гимараис је име града. Брага је наш ривал, волео сам да играм против ње. У Србији је, ипак, други свет, овдашње ривалство је веће. Ето, видимо то и на кошарци...

Звездин везиста живи за дерби с Партизан, подсећамо – на програму је у недељу, на стадиону „Рајко Митић”.

- Мој први дерби био је суманут, никад нисам видео тако нешто. Више волим да играм такве утакмице, добијам више адреналина. Свиђа ми се, много.