Српска елита и даље обара рекорде, промењена 22 тренера

Одласци Николе Дринчића из Напретка, односно Драгише Жунића из Младости, употпунили су ионако бројну тренерску вртешку у Супер лиги.

Србија је прошле сезоне била четврта на свету по броју смена, прва у Европи, вероватно је и сад тако.

За сада одолевају Војводина, Железничар, Радник, Јавор и Чукарички. Питање је да ли ће тако остати до краја сезоне, без обзира што та четири клуба заслужују похвале за поверење тренеру.

Сигурно да је било оправданих смена, међутим, нико још није поставио питање ко је доводио шефове струке и због чега и ти људи не сносе консеквенце.

Стара изрека да постоје тренери који су смењени и они који ће бити смењени, у Србији је више него актуелна сваке сезоне. Скраћење елитног ранга у следећем првенству са 16 на 14 клубова, односно испадање четири тима из друштва најбољих подигло је тензије, притиске, самим тим је и одговорност тренера све већа.

Пример поверења у струку летос је показала Војводина. Мирослав Тањга није успео да Новосађане уведе у квалификације за Лигу конференције, али није смењен. Лале у актуелном шампионату нису далеко ни од борбе за титулу.

Раднички 1923 је рекордер са пет тренера у истој такмичарској години, али Крагујевчани су имали трагичну околност да Младен Жижовић изгуби живот практично на терену, у Лучанима.