Браун „заборавио” шут у Београду

У победи се не понеси, у поразу се не понизи; лажни приказ самопоуздања води до приличних последица – аналогија је много, закључак је једноставан – успешни људи у свим сферама живота по правилу су мудри, промишљени, сталожени, одмерени... Нажалост, Стерлинг Браун не може да се похвали лидерским и тактичним врлинама.

Изустио је бек Партизана 5. јануара 2025. прилично тендециозно „да је најбољи шутер у Европи”, у тренуцима заиста добре форме. Ипак, годину и кусур касније, као један од пројектованих лидера Парног ваљка, одиграо је незапамћено лош Куп „Радивоја Кораћа” и истакао се као директни кривац за дебакл од Меге у полуфиналу (58:80) – остатак одговорности сносе управљачке структуре клуба.

Али, највећи проблем Американца није што је на два сусрета постигао укупно 10 поена и шутирао катастрофалних 16-2 за три, него што се уопште у одбрани није потрудио да надомести слаб ритам ван линије 6,75. Изгледао је споро, тромо и незаинтересовано, тачније као да је по казни стигао у Ниш и таленат заборавио у Београду. Стога, поставља се оправдано питање – због чега га је Ђоан Пењароја уврстио уопште у састав?

Одговор је крајње једноставан – зато што је у предвечерје битке за Жућкову левицу продат Камерон Пејн – једини профилисани плејмејкер, способан да у напорном ритму константно организује игру. Времешни Ник Калатес тешко да би променио стање на паркету, али сигурно не би одмогао као Браун. Уједно, посматрајући претходна издања Купа, као по правилу су се од странаца бирали плејмејкер и центар, потом и остале позиције по потреби. Ипак, шпански стратег није имао „луксуз” да кошарку игра са „јединицом” и, евидентно, Стерлинг и Вашингтон као чистокрвни бекови нису могли много да креирају...

Упроштено – потез руководства ставио је у мат позицију Пењароју на Купу и покварио утисак досадашњег одличног рада тренера, Браун га је докусурио са комбинацијом – непостојећи шут и организација игре.