Лалатовић: Гарантовао бих Европу да имамо Љајића

Једни ће рећи да тамо где је Ненад Лалатовић ту су и озбиљни резултати, други да где год да је с њим досадно није. И без њега Нови Пазар је увек, у претходне две године нарочито, један од медијски најинтересантнијих клубова. Ипак, мора се признати да се осим приликом прошлогодишњег пласмана на европску сцену не памти да је толико новинарских екипа из земље и региона посетило клуб као што је то био случај у претходних месец и по дана. „Кривца” што је то тако треба тражити у феноменалним резултатима екипе, можда још више у специфичном Ненаду Лалатовићу.

Много се у Новом Пазару прича о другом узастопном изласку на европску сцену. Колико је то остварљив сценарио?

- Тим, гледано из финансијског угла, није прављен да игра Европу. Реалан је био улазак у плеј-оф. Он је и тражен, као и да што даље догурамо у купу. Нажалост, ту смо прерано извукли Звезду. Од играча који су били прошле сезоне нема Љајића, Месаровића, Сисеа, Опаре, као ни повређеног Малекинушића. Да их све имамо са садашњим момцима јурили бисмо друго место. Ови играчи дали су више од максимума. Достојно су их заменили. Да је ту Адем Љајић гарантовао бих излазак на европску сцену. Он је један једини. Надам се да ће се вратити на лето, па ако ја и даље будем тренер да заједно јуримо највеће домете. Европу желим, био бих најсрећнији да до ње и дођемо, али ако не успемо то неће бити смак света. Оно што никако не желим је да стављам притисак на плећа играча. Европа је била морање за Војводину, Чукарички, Раднички 1923, за клубове са већим буџетима и фондовима играча. Искочили смо ми и Железничар, с тим да и Панчевци имају већи избор играча и веће плате него што их имамо ми.

После серије изузетних резултата, ипак, није лако одбранити се од притиска?

- Сам себи волим да стављам притисак. Пре свега, волим да побеђујем. Тако сам научен у Звезди, па у Милиционару, Шахтјору, с којим сам освојио шест трофеја, касније као тренер у Војводини, као и свим осталим клубовима. Играчима увек говорим, ако у утакмицу уђеш да победиш - победићеш, ако уђеш да не изгубиш - нећеш победити.

Навијаче редовно истичете као 12. играча. Нови Пазар и Црвена звезда због дешавања на недавном куп дуелу нису кажњени, или још нису. Каквом бисте решењу прибегли да утакмице против два наша највећа клуба протекну у фер и спортском духу?

- Волео бих да ни ми ни Црвена звезда не будемо кажњени. Најпаметније решење за избегавање немира је да код нас не долазе организовано навијачи Звезде и Партизана, а да наши навијачи не иду у Београд. 

Редовно истичете да је атмосфера у играчком погону Новог Пазара изванредна. Никад не говорите о односу који имате са играчима. Је ли то искључиво дистанца или знате да успоставите и пријатељске релације?

- Кад се ради, ради се. Дозвољавам причу на тренингу јер не желим да птице буду гласније од мојих играча. Једино кад прекидам тренинг је кад играч дође да га само одради. Не виђам се са њима ван терена, не идемо заједно на пиће. Тражим само узајамно поштовање. Никада нисам казнио играча или га отерао с тренинга. Правиле су се глупости и увек сам праштао.  Неки не трпе критике. Један играч Војводине замерао ми је кад му кажем - играј брже. Тренер треба да има коректан однос са играчима јер они нису робови. 

Тренери кад преузимају тим од колега често су склони да кажу како су затекли екипу која је у лошем стању. У вашем случају ствари не би требало да стоје тако. Колико често у себи или у разговору с другима помињете Владимира Гаћиновића и да ли сте стигли да се чујете?

- Јесам једанпут.  Кад се изговара његово име и презиме то треба да се чини с великим поштовањем. Он је мој велики пријатељ и најбољи тренер у историји Новог Пазара. Резултате које је постигао тешко ће ико надмашити. Са Пазаром је био трећи у лиги, отишао у Европу, везао седам победа у првенству, и шта све још не. Његове рекорде не јурим јер их је немогуће стићи. Држим се оне народне - у се и у своје кљусе.

Уочи утакмица са Војводином и Црвеном звездом јавно сте указивали на могућност утицаја судија на дешавања на терену. Јесте ли због тога имали проблема, да ли је било неких позива, можда од Доменика Месине?

- Нико ме није звао и нема разлога да ме зове. Никога нисам увредио. Свесно сам рекао до каквих сазнања сам дошао. Добио сам информацију пред меч са Војводином, милијарду посто тачну, шта одређени људи намеравају. О судијама нисам ништа рекао, већ о људима који желе да изврше притисак на судију како би ме искључио. Рекао сам и да нисам сигуран јесу ли информације истините, оградивши се да у случају да нису онда се извињавам. Ако јесу, е, онда треба да се зна да су приче процуреле. У обе утакмице суђење је било одлично, европско. Откад сам у Пазару нисмо од судија оштећени ни за аут. Кад тако нешто изјављујем водим се страхом из прошлих времена. Судије су раније имале огроман притисак и под њим су падале. Судиле су како су морале. Сад је све другачије. Немају више лоше намере, а ако и имају не смеју од господе Месине и Радујка. Обојица сјајно раде свој посао. Да су судије много боље не говорим само док мој тим побеђује. Ево, против Чукаричког нисмо победили, а имали смо перфектно суђење.

Неколико пута претходних сезона добијали сте црвене картоне?

- Кад сам био тренер Војводине у другом мандату човек ми каже да је господин из управе једног клуба рекао судији да ме искључи у Ивањици, и то само зато што ми је речено да пређем у клуб у који нисам хтео да идем. Желео сам да останем у Војводини, и Војводина је желела да ме задржи. Нисам био послушан. И искључен сам од стране судије Бојана Николића из Крагујевца након што нам је поништио регуларан гол. Лопта се одбила од стативе и из повратног паса смо дали гол, судија га поништи... питам га зашто је гол поништен, а он ме искључи. У записник је унео да сам му псовао мајку. Ништа од тога нисам рекао, сазовем конференцију за новинаре, доведем и стручњака који ради са глувонемима да прочита са мојих усана шта сам стварно рекао. Ма, јели су ме и крокодили и још ме нико није уплашио.

Интересантан је био и ваш вербални монолог са Мирославом Тањгом. На крају се све завршило са „тресла се гора родио се миш”. Пружили сте му руку пре почетка утакмице, а то се није очекивало?

- То сам урадио зато што нисам хтео да он то први учини, и то само на наговор неких људи из Војводине. На тај начин је желео да покаже да је велики, међутим, показао сам да сам већи. Просто је, нисам хтео да будем некултуран. Шта год ко мислио увек сам имао  сјајну сарадњу са колегама, спортским директорима и водећим људима из клубова у којима сам радио. И даље сам у изузетним односима са Марком Јовановићем, Матијашевићем, Пропадалом, Ивицом Тончевим, да не ређам, са свима.  Једино немам комуникацију са Славком Перовићем, једним од бољих спортских директора у земљи. Он је, не знам из којих разлога, престао да се јавља после невероватног успеха који сам направио за њега и Раднички 1923. 

Остали или не и Новом Пазару у прошлости сте показали да немате ни грам сујете. Знали сте и да ћете се вратити у своје бивше клубове (Војводина, Раднички из Ниша, Младост из Лучана)?

- Уместо да се каже како ме цела лига хоће, има их који ме пљују. Никад се у животу нисам нудио неком клубу. Било би ми испод части да окренем важан број телефона и тако тражим посао, или да „избушим” неког свог колегу тако што ћу рећи - доведите мене уместо њега. Пре бих гладовао или се „убио” него нешто тако да урадим. Никада нисам имао човека који ми налази посао. Увек су мене клубови звали. Тренер сам који хоће да ради, а има тренера који неће. Из Звезде сам као млад тренер отишао у Борац из Чачка. Ко би тако нешто урадио, замислите да то учине Милојевић и Станковић – закључио је Лалатовић.