Парни ваљак се угасио

Питање од милион долара – шта се десило са Партизаном у пролећном делу шампионата? Подсетимо, само неколико месеци раније, Парни ваљак је био барабар са ривалима у квалификацијама за европска такмичења, навијачи су се вратили на трибине и сви су причали о црно-белим бисерима.

Клуб из Хумске је блистао и на домаћој сцени, окитио се јесењим почастима и на црно-белој страни Топчидерског брда реч – титула, почела је све чешће да се користи. Међутим, Партизанов сан претворио се у кошмар и очигледно вицепрвак Србије неће скоро да се пробуди.

Последњег дана јануара, Партизан је био лидер елитног ранга српског фудбала, мање од два месеца касније, налази се на трећој позицији, борбу за трон је дефинитивно изгубио, док је питање да ли ће други да прође кроз циљ.

Црно-бели су на претходних девет утакмица уписали три победе, два ремија и чак четири пораза, катастрофални резултати за неког ко је био кандидат за титулу до пре 50 дана. И кад је долазио до целог плена у пролећном делу, било је то против клубова из доњег дома, али уз много муке и са голманом Марком Милошевићем као јунаком.

У каквој се форми налази Партизан најбоље сведочи претходни дуел у Лучанима, Младост је на 11 утакмица пре сусрета са црно-белима уписала седам пораза уз гол-разлику 2:24, тачније за безмало 1.000 минута два пута је затресла мрежу ривала, само једном из игре.

Али, Парном ваљку је било потребно само шест минута да капитулира против такве екипе и допусти још две колосалне прилике. Црно-бели су од 35. минута играли са фудбалером више у пољу и успели су да дођу само до бода тек у 89. минуту.

Експеримент Срђана Благојевића са Огњеном Угрешићем као „лажном деветком” показао се као неуспешан и црно-бели су тако просули 45 минута. Себастијан Полтер јесте у зрелим играчким годинама, али морао је да почне меч у Лучанима, јер централни везиста не може да игра шпица, осим ако није Микел Мерино.

Где је нестала жеља, воља и енергија код црно-белих бисера из јесењег дела шампионата? Фудбалери Партизана на претходним мечевима су деловали анемично, као да једва чекају да се утакмица, па чак и сезона заврши.

Промене тренера у Хумској после сваке две утакмице ништа нису донеле, са ове тачке гледишта Срђан Благојевић није требало да буде смењен, јер је Партизан налазио искључиво лошија решења, али кад се вратио затекао је потпуно другачију ситуацију у клубу, за сада наставља стопама Стојаковића и Чакара, односно далеко од форме с почетка сезоне, јер као што је и сам рекао –нема чаробни штапић.

Наравно, нису само играчи и стручни штаб криви за фијаско у пролећном делу сезоне. Док Партизан тоне на табели, у управи се баве личним несугласицама и сујетама, што се дефинитивно одражава на терен.

Дакле, сада је већ јасно, Партизан ће седму сезону да заврши без трофеја, девету без титуле, светло на крају тунела се не назире, навијачи ће да наставе да дозивају сунце да огреје и обасја Хумску улицу, али на црно-белој страни Топчидерског брда је тмурно и облачно, а како ствари стоје, промена времена није ни на видику.