Саторански као Гауди

Не претерано квалитетно, али веома борбено и смело је одиграла Црвена звезда на гостовању Барселони. За разлику од дуела са Басконијом, људски квалитети, заједништво и делић среће овог пута нису били довољни за још један подвиг. Црвено-бели су поражени после продужетка 88:92 и тако се знатно удаљили од шесте плеј-оф позиције, док ни плеј-ин места више не делују толико сигурно.

Иако је дуел на паркету Блаугране имао епитет изразито важног за оба тима, игра је сугерисала нешто сасвим супротно. Актери су изгледали потпуно безидејно, неснађено и збуњено у уводним минутима утакмице, што је резултовало и прилично скромном кошаркашком представом. Да мрежице, ипак, не мирују постарале су се лоше одбране и бројне грешке двеју екипа.

Одсуство добре и смислене игре није искључило велику борбеност појединца. Хтење и енергија љутих противника су били једини сегмент на задовољавајућем нивоу, што је „рововски“ рат шпанског и српског титана учинило нешто узбудљивијим.

Како ни једни, ни други нису били нарочито инспирисани, меч је остао у савршеној равнотежи током прве, али и добрим делом друге деонице.

Црвена звезда је коначно успела да пронађе делић стабилности у нападу, а за нешто конкретнију игру Београђана, традиционално је био задужен Коди Милер-Мекинтајер. Американац је жаргонски речено „вртео пик” без премца, потом чашћавао центре лаким поенима из рекета ривала.

Домаћин је, с друге стране, био у потпуном понору. Ништа није полазило за руком изабраницима Ћавија Пасквала, који су само захваљујући грешкама црвено-белих остали у резултатском прикључку.

Момцима у тегет-бордо дресовима очајнички је био потребан херој, неко ко би барем мало продрмао поспану офанзиву гиганта са Пиринеја.

Баш као што је то почетком двадесетог века радио чувени Антони Гауди, тако је крајем полувремена и Томаш Саторански поново градио Барселону, у њеном пуном сјају. Крилни играч Каталонаца загосподарио је рекетом, погодио чак и отворену тројку и тако потпуно украо тренутак из руку гостију. Добре секвенце и серија асистенција сјајног Чеха омогућили су домаћину да стекне и предност – 42:40.

Иако је почетак трећег квартала наговестио да се Београђани нису уплашили лошег момента и да би могли врло брзо да преузму конце утакмице, тако нешто, ипак, није допустио Вил Клјбурн. Својевремено најбољи крилни играч Европе је поново подсетио на старе дане и серијом минијатура ишчупао јуначко срце из груди црвено-белих. Све добро што су изабраници Саше Обрадовића урадили почетком другог полувремена, Американац је рутински поништио индивидуалним квалитетом.

Црвена звезда је тако каскала за ривалом и почетком финалног периода игре, али је и даље била ту, близу, надомак великог подвига. Лепа вест за све симпатизере клуба с Малог Калемегдана била је Ренесанса Џордана Нворе, који је у последњем периоду потпуно ван форме. Нигеријац је овог пута индивидуалним квалитетом пружио трачак наде српском представнику да још једном може да преокрене и докопа се предности у смирај сусрета.

Баш као против Басконије, црвено-бели су имали више среће него памети. Херој Пара је промашио оба слободна бацања, док је Џеред Батлер на другој страни изнудио и реализовао три сумњива пенала, потом погодио и зицер за изједначење и велико славље многобројних присталица београдског тима у Блауграни – 75:75.

Звезда је тако други пут заредом, на шпанској турнеји, отишла у продужетак. Било је ту много среће, али наклоност Фортуне су овог пута изабраници Саше Обрадовића и те како заслужили.

Велика борбеност црвено-белих на крају није била довољна, а Саторански и Клајбурн су на искуство затворили утакмицу – 92:88.