Гол Каталинског у Франкфурту и чаролије Стојковића у Верони се памте

Синоћња утакмица у Виљареалу била је 24. наше репрезентације против Шпаније ако се рачунају СФР, СР Југославија и Србија и Црна Гора. На тлу Иберијског полуострва одигран је 14. меч. Србија је четврти пут одмерила снаге са Црвеном фуријом, има реми и два пораза. Укупан биланс такође је убедљиво у корист Шпанаца – 11 победа, седам ремија и пет пораза.

Два од наших пет тријумфа против синоћњег противника била су у мајсторији за пласман на Светско првенство 1974. и на Мондијалу 1990. Јунаци су били стрелци Јосип Каталински и Драган Стојковић Пикси. Било је и ремија које смо славили као победе.

Старијим љубитељима фудбала из сећања неће избледети мајсторица за учешће на планетарном шампионату 1974. у СР Немачкој. Шпанија и Југославија биле су изједначене у групној фази, освојили су по шест бодова уз два ремија у међусобним окршајима, па је по тадашњим правилима играна мајсторица на неутралном терену. ФИФА је за домаћина одабрала Франкфурт. Каталински је већ у 14. минуту донео славље Плавима и пласман на Мондијал.

Селекторску комисију наше репрезентације предводио је Миљан Миљанић, а победу је изборио састав: Марић, Буљан, Хаџиабдић, Облак, Каталински, Богићевић, Петковић, Караси, Шурјак, Аћимовић и Џајић.

Још више у анале нашег фудбала ушла је утакмица осмине финала Светског првенства 1990. Драгана Стојковића ћемо због мајсторија на мечу у Верони заувек славити као једног од највећих мајстора на некадашњим југословенским просторима.

Голова није било до 77. минута, а онда је Пикси извео потез који се и данас препричава са усхићењем. Златко Вујовић је центрирао са леве стране, Срећко Катанец је главом спустио лопту Стојковићу, сви смо помислили да ће Пикси да ухвати волеј, он је прво заломио Андонија Зубизарету и онда лако послао лопту у мрежу. Хулио Салинас је осам минута касније изједначио на 1:1 и донео продужетке. Фантастично изведен слободан ударац Драгана Стојковића у 93. минуту одвео је Југославију у четвртфинале Мондијала у Италији.

Селектор Ивица Осим на стадион „Бентгоди” извео је следећи тим: Ивковић, Спасић, Драгољуб Брновић, Шабанаџовић, Хаџибегић, Јозић, Сушић (од 55. Савићевић), Катанец (од 78. Вулић), Панчев, Стојковић, Вујовић.

По судијским неправдама упамтили смо две утакмице са Шпанцима на великим такмичењима. На планетарном шампионату 1982. играном на Иберијском полуострву меч са домаћином одлучивао је о путнику у другу фазу. Иван Гудељ је у 10. минуту довео Плаве у вођство. Арбитар Хенинг Лунд Соренсен из Данске четири минута касније досудио је једанаестерац за Шпанце, иако је прекршај Велимира Зајеца над Мигелом Алонсом био пар метара испред шеснаестерца. Хуанито је био прецизан са беле тачке, изједначио на 1:1. Саура Енрике је у 66. минуту преокренуо резултат у корист Црвене фурије.

Селектор Миљан Миљанић на мечу у Валенсији указао је поверење: Драгану Пантелићу, Јовановићу (од 74. Халихоџићу), Ненаду Стојковићу, Гудељу, Зајецу, Крмпотићу, Петровићу, Шљиви, Шурјаку, Сушићу и Златку Вујовићу (од 83. Шестићу).

Још бурнији био је окршај Шпаније и СР Југославије 2000. у последњој утакмице групне фазе Европског првенства у Белгији и Холандији. Плави су три пута водили, головима Сава Милошевића, Дејана Говедарице и Слободана Комљеновића. Судија Жил Весије из Француске прво је престрого искључио Славишу Јокановића у 64. минуту, а у 90. измислио једанаестерац за Шпанце. Гаиска Мендијета је реализовао најстрожу казну, а у надокнади времена Алфонсо је донео победу нашем ривалу. Срећом, и са поразом Југославија је изборила учешће у четвртфиналу.

Селектор Вујадин Бошков извео је на терен састав: Краљ, Комљеновић, Ђоровић (од 12. Јован Станковић), Ђукић, Михајловић, Јокановић, Југовић (од 46. Говедарица), Мијатовић, Милошевић, Стојковић (од 68. Савељић), Друловић.

Шпанија нас је после две победе у квалификацијама спречила да учествујемо на Мондијалу 1978. у Аргентини, у великој мери и 1970. у Мексику, као и Европском првенству 1980. у Италији.

Због одличних резултата у осталим утакмицама нерешени резултати против Црвене фурије у квалификационом циклусу за Светско првенство 2006.  били су нам у рангу победе. Први меч на стадиону Црвене звезде завршен је без голова.

Наш селектор Илија Петковић у Београду је извео на терен састав: Јеврић, Гавранчић, Видић, Крстајић, Драгутиновић, Короман (од 77. Баста), Дуљај, Станковић, Предраг Ђорђевић, Кежман (од 80. Јестровић), Милошевић (од 65. Саша Илић).

Србија и Црна Гора била је на великом испиту у реваншу, пораз би значио пад на друго место у групи и учешће у баражу за СП. Кад је Раул у 19. минуту донео Шпанцима предност деловало је да ће Петковићеви изабраници тежим путем до Мондијала. Матеја Кежман је у 68. минуту изједначио на 1:1 и Плави до краја квалификација нису испустили прво место и директан пласман у Немачку.

Утакмицу на некадашњем стадиону „Висенте Калдерон” играли су: Јеврић, Гавранчић, Драгутиновић, Видић, Крстајић, Дуљај, Станковић, Короман (од 85. Марић), Илић (од 45. Жигић, од 90. Н. Ковачевић), Ђорђевић, Кежман.

Шпанија је прву утакмицу после освајања Европског првенства 2024. играла у Београду против Србије у Лиги нација. Орлови су били прежаљени, у ослабљеном саставу после ране елиминације са континенталног шампионата мало ко је изабраницима Драгана Стојковића давао шансе да избегну пораз. Храбром и дисциплинованом игром наша селекција сачувала је почетних 0:0, чак је Лука Јовић имао најбољу шансу за победу.

Пикси је извео на терен састав: Рајковић, Ераковић (од 46. Симић), Миленковић, Павловић, Недељковић, Иван Илић (од 85. С. Митровић), Лукић, Бирманчевић, Самарџић (од 74. Грујић), Живковић (од 62. Белић), Јовић (од 74. Јовић).

Наш државни тим био је далеко од успеха у реваншу, Шпанија је победила 3:0, а реми на стадиону „Рајко Митић” био је једини Црвене фурије у целом циклусу.