Катрин Лунде: Норвешка има јасан систем (ФОТО)

Као метеор, чувена Норвежанка и српска снајка, Катрин Лунде (45) појавила се у Лесковцу, граду рукомета и роштиља. Достојанствено, скромно и без помпе, са кћерком Атином (10), стигла је у град под Хисаром како би се на неколико дана породица фудбалског тренера Николе Трајковића окупила и неколико дана искористила за одмор и дружење.

Најтрофејнија рукометашица света, у породичном окружењу, прихватила је само позив дописништва Спортског журнала, да у пријатељском ћаскању, подсети на све оно што је у каријери дугој 25 година, освојила, али и каже шта је све чека у будућности. Супруг, Никола Трајковић, шеф стручног шаба ГФК Дубочице, није једини разлог вишедневног боравка у Србији, јер ће Катрин у Београду, привести крају припреме за предстојећи спектакл, заказан за 12. април у Норвешкој, када ће се највећа играчица икада, опростити од дреса репрезентације.

Како се осећате у Лесковцу?

-Знам да је ово град рукомета, тако да не може ништа да ми недостаје. Домаћини кажу да је лесковачки суперлигаш најбољи клуб у Србији, јужно од Беорада и да први пут излази на међународну сцену, што ми је драго. Било би лепо да се ваш клуб пласира што боље у међународном такмичењу и да за ривала добије клуб из моје Норвешке, земље у којој је најпопуларнији спорт фудбал, а женски рукомет испред традициналног угледа зимских спортова – рекла је Катрин Лунде.

Славна Норвежанка је неприкосновена, икона рукомета, која је 390 пута облачила дрес репрезентације и апсолутни је владар ризнице навјећих и најзначајнијих трофеја - три олимпијска злата и две бронзе, а на последњим Играма у Паризу проглашена је за најбољу играчицу.

Власник је истог броја златних медаља и са Светских првенстава, а на последњем је проглашена за најбољег голмана шампионата. Освојила је, поред великог броја клупских пехара и медаља, и седам златних одличја на Европским првенствима.

-Наши резултати и доминација, медаље и признања, резултат су рада и односа националне федерације према женском рукомету. Формирана је школа којој очигледно нема равне, ради се према посебном моделу који примењују и надограђују селектори. За двадесет година рада имали смо три селектора која су уградила свој печат, стручност и посвећеност, а четврти је стартовао прошле године и то с новом титулом светских првакиња. Начин избора, селекције, проналажење најдаровитијих девојака, посвећеност њиховом напретку, развоју и модел како се припема и води репрезентативна селекција, јесу гаранције за најбољи начина рада.

Да ли размишљате да постанете део стручног штаба репрезентације?

-Шта и како ће бити после опроштајне утакмице, видећемо. Оно што је ван сваке сумње и неупитно – рукомет је моја највећа љубав. Питање је и да ли ћу после 12. априла наставити да играм у неком клубу, све је отворено. Тешко је предвити шта живот носи, никад се не зна. Мислим да је природно да у стручном штабу репрезентације или неког угледног клуба, бригу о голманима, води неко са доказаним исуством. Нараво да размишљам и о ангажовању у националној федерацји, зашто не и у органима ЕХФ који воде бригу о будућости женског рукомета. Знам да би моје богато искуство бил одобро да се искористи. Али, морам да поновим, то су за сада само размишљања.

За разлику од играча, норвешки тренери ретко одлазе ван земље?

-Радије се опредељују за рад код куће, што можда и објашњава да их нема превише у европским клубовима или селекцијама. Наравно да има привлачних понуда, али оне морају да буду далеко изнад вредности какве се нуде у Норвешкој. Опет понављам, потребно је да се на једном месту нађу памет, сродне амбиције, углед и ауторитет, али и финансијске могућности клубова и националних федерација – јасна је Катрин Лунде.