Црно-бела агонија са играчем више

Црно-бели имају проблема на више нивоа. Од стања у управи клуба, која је већ неколико месеци подељена и делује да се само чека крај сезоне за „коначни обрачун”. Поред тога, нема помака ни тамо где би требало највише да га буде – на терену.

Партизан је против Чукаричког освојио само бод, што можда и не чуди превише, јер је клуб из Хумске у другом делу сезоне далеко од потребне форме. У прилог томе говори следећи податак: црно-бели освојили су свега 12 бодова у девет кола, уз гол-разлику 9:13.

Оно што би морало да брине челнике, али и стручни штаб, јесте начин како се „просипају” бодови. Дуел против Брђана само је продужио агонију црно-белих кад на терену имају играча више. Тачније, вицешампион Србије је у другом делу сезоне три пута стицао бројчану предност, сваки пут је имао цело друго полувреме да дође до победе (Раднички 0:0, Младост 1:1, Чукарички 0:0), али на крају су црно-бели без три бода напуштали терен.

Партизан је против градског ривала упутио 17 шутева ка мрежи, од чега су само три лопте ишла у оквир гола. Уочљиво је било да на тренутке фали креација у игри и да су неки шутеви, попут Вукотићевог, били изнуђени, јер није постојала идеја како доћи до гола ривала. Некад је деловало комично, па су се црно-бели више пута клизали по трави, сударали једни са другима, али гола није било. Није домаћину помогао ни већи посед, као ни чак 12 корнера.

Партизан је слично одиграо против Младости, само што је тада морао да јури минус. Поново је цело друго полувреме имао играча више, упутио укупно 20 шутева, а 11 је ишло у оквир гола. Последица свега: Себастијан Полтер је тек у 89. минуту донео изједначење гостима, што је било довољно, испоставиће се, за бод у Лучанима против екипе која у 2026. нема ниједну победу и бори се за опстанак.

Благојевић није могао да буде задовољан виђеним, посебно на мечу против Чукаричког, а чак и да је Драгојевић уместо стативе погодио мрежу, мало је ту ствари због којих би повратник на место шефа стручног штаба могао са осмехом да напусти стадион.

Раднички из Ниша је такође у Хумској освојио бод са десеторицом. Партизан је тада шутнуо 24 пута ка мрежи, од чега је пет удараца ишло у оквир гола. Нишлије су се грчевито браниле, успеле су да погоде и пречку. У Хумској су се сви хватали за главе после силних промашаја, а публика је тадашњем тренеру Ненаду Стојаковићу певала „Ненаде, одлази“.

Посебно ће остати упамћено да су црно-бели после јесењег дела шампионата имали четири бода предности у односу на Црвену звезду, а да су сад на трећем месту са 14 бодова заостатка за црвено-белима.