Одлазак храброг, аутентичног и непоновљивог великана

Београд је обасјало сунце, наизглед лепог 8. априла, али кошаркашка Србија остала је без речи – преминуо је Душко Вујошевић у 68. години, најтрофејнији тренер у историји Партизана, генерал црно-белог навијачког кора и великан игре под обручима... Нажалост, проблеми са бубрезима, плућима и срцем били су јачи од вечног борца. Великан, рођен 3. марта 1959. у тадашњем Титограду, подвргнут је трансплантацији бубрега 2025. у Белорусији, док је у марту, пре неколико недеља, примљен у болницу због отежаног здравственог стања. Веровали су навијачи Парног ваљка, Црвене звезде – то јест сви истински љубитељи кошарке – да ратнику недаће не могу да науде, ипак – срце легенде престало је да куца, душа се заувек преселила у одаје црно-белих анђела чувара.

Говорити о резултатима Вујошевића – сувишно је! Старо и младо зна достигнућа синонима за доајена. Племенитије, делотворније и лековитије у тужним тренуцима јесте у аманет Душку, на парчету хартије, оставити – док незадрживи проток времена не „поједе” папир – да је образовао неколико генерација Партизанових присталица, подарио радости за три живота љубитељима екипе из Хумске и заувек се уписао историјске алманахе Парног ваљка једноставно-вишедимензионалном титулом – један једини, непоновљиви!

Волео је да цитира покојног, нажалост, уметника Воју Станића, желећи да опише величину Жељка Обрадовића кроз реченицу: „Човек мора да има два живота – први да греши и учи, други да живи како треба”. Али, мисли академског сликара и вајара дочарале су савршено Вујошевића. Преко 67 лета живео је храбро, незадрживо и аутентично, не плашећи се противника. Трудио се да играче, навијаче, функционере и колеге научи стварима изван кошарке и на други свет, надамо се лепши, отишао је оставивши, за разлику од многих, прегршт остварења. Волео је дух црно-белог клуба, понашао се авангардно и заувек утиснуо у умове присталица да „за друге се навија, Партизан се воли”. Памтиће се победе у Евролиги, трофеји АБА лиге и првенства, али највише од свега – заштитнички став Вујошевића према свему што лети, хода, цвета, гмиже и живи у Хумској!

Партизану је пружио безброј титула, репрезентацији Србије сијасет асова, дворани Пионир, данас здању у част Александра Николића, статус места „где новац губи вредност”, присталицама моменте за памћење, ривалима тежњу за напредовањем, играчима кроз посвећеност садржајније животе. Никада неће бити заборављен, односно – заувек ће остати запамћен!