У времену које пролази брже него што бисмо желели, ретки су тренуци кад спорт пређе границе резултата, табела и статистике и постане роман о трајању, посвећености и љубави. Управо таква прича исписана је у каријери Драгане Цвијић – симбола снаге, истрајности и непоколебљивог духа српског рукомета. Њено име годинама одзвања дворанама широм Европе као синоним за врхунску игру, бескомпромисну борбу и ретку способност да у најтежим тренуцима буде ослонац читавог тима.
Као дугогодишња репрезентативка Србије, популарна Цвија много је више од играчице – она је лидер, тихи херој, али и глас разума, покретач читавог тима кад је најпотребније. Њена игра је комбинација снаге и интелигенције, осећаја за простор и савршеног тајминга, што је сврстава међу најбоље пивоте света. Борба на црти, дуели с најјачим одбранама, непрегледни низови блокова и отварања простора за саиграчице – све је то њен заштитни знак, препознатљив стил који је инспирисао генерације младих рукометашица.
Драгана Цвијић није само једна од најбољих играчица које Србија има – она је део идентитета нашег рукомета. Њена каријера је сведочанство о томе шта значи носити дрес с државним грбом, играти срцем и оставити последњи атом снаге на терену. И управо зато, њен опроштај од репрезентације није само крај једног спортског пута, већ емотиван тренутак за све који прате и воле рукомет.
Тачно на Васкрс, 12. априла у Новом Саду, против селекције Украјине, Драгана ће последњи пут обући дрес Србије. Биће то више од утакмице, више од игре…
- Ма, нећемо правити неку фаму од тога, утакмица као свака друга, прва, последња, нема ту неке разлике – у свом стилу казује Драгана Цвијић.
Није иста, има велике разлике?
- Можда, али ја је не видим. Видећемо, не искључујем могућност да ће ми се свест променити оног тренутка кад истрчим на терен или кад се утакмица заврши. Тренутно размишљам само да победимо Украјину и оверимо пласман на Европско првенство.
Одлазите у пензију мирног срца, увек сте давали све за дрес државног тима?
- Некада је било добро, некад лоше, било је утакмица кад нисам била задовољна собом, али једно је сигурно, у сваком мечу давала сам максимум и борила се до последњег атома снаге. Кад год сам играла за репрезентацију имала сам посебну емоцију, жељу, о мотиву је сувишно и говорити.
Сећају се сви да ни тешке повреде нису могле да вас спрече?
- Истина, крила сам да сам повређена само да бих играла, небројано пута мислила да ћу од болова да се онесвестим, али није било те силе да ме спречи да дођем. Једноставно, позив у репрезентацију увек се разликовао од свих других и будио је посебне емоције.
Најлепши период који носите у пензију?
- Дефинитивно Светско првенство 2013. кад смо освојили сребрну медаљу. Нешто нестварно, чаробно и те дане ћу памтити док сам жива. Било би лепо да сваки спортиста може да освоји медаљу код куће, пред својим људима, пуном халом… Чини ми се да је тад читава земља дисала као једно, кад се сетим онако пуне Арене на финалу кад смо обориле рекорд, ма прелепа сећања.
Драган Цвијић је додала:
- Поред медаље, заувек ћу памтити дружења у репрезентацији, јер је то нешто што ћу носити читав живот. Стекла сам велики број правих пријатеља, кад се осврнем стварно сам имала незаборавне дане у државном тиму. Увек сам једва чекала окупљање, тај позив, само да дођем да будем с девојкама и да можемо да проведемо време заједно.
Да се вратимо на то срећно време и Светско првенство?
- Било је много лудо. Играле смо као у трансу, утакмицу против Норвешке погледам понекад. И даље сам у шоку како смо победиле, па то је најбоља њихова екипа икада. Губиле смо пет разлике, па смо се вратиле, опет губиле… Промашиле смо велики број пенала, на крају сам и ја шутнула. Признајем, већи страх у животу нисам осетила, сама себи сам рекла „како се постаје шампион, кад је најтеже изађеш на терен и победиш”. Ни данас ми није јасно како сам дала тај гол, отишла десно и послала лопту десно, сваки голман би то одбранио, а не једна Катрин Лунде.
Драгана је у даху наставила:
- После сам наставила да шутирам пенале, чак сам при нерешеном резултату лобовала голмана! Сећам се: долазим на клупу, Андреа ми говори „Јеси нормална, хоћеш све да нас убијеш, хоћеш сад да те убијем”… Ја сам се смејала и рекла „па, изашла је”, а касније кад сам гледала снимак и сама сам се питала шта сам урадила и да ли сам „читава”.
Нисте веровали у ту победу?
- Ја... нисам. Норвешка је била толико јака да то није нормално. Владар европске, светске и олимпијске титуле, а нас на рукометној мапи није било.
У финалу сте изгубиле од Бразила?
- Имале смо велики пех јер нам се у полуфиналу повредила Андреа и није могла да нас предводи како смо навикли, а без ње је било тешко. То нас је много пореметило, повредило као тим, гледали смо је у свлачионици како добија инјекцију и вришти од болова, плаче она, плачемо и ми. Зато ми је жао што нисмо победили у том финалу, а требало је, заслужиле смо и то ће ми увек остати болна тачка.
Било је доста анегдота из тог периода?
- Кад бих о томе причала и рекла шта се све дешавало, вероватно би ме садашње саиграчице, а тек бивше, задавиле – кроз смех прича Драгана.
Познати сте по томе да никада нисте имали длаку на језику?
- Немам ни сад, што на ум то на друм. Мислим да то није погрешно, напротив, искреност је врлина која се код многих изгубила. Верујем да би било много лакше кад би сви били искрени, али то је данас прецењена категорија. Понекад није лако чути истину, шта да се ради.
Ваша искреност некад вас је скупо коштала?
- Кад је репрезентација у питању, могу рећи да јесте, али не кајем се, увек сам говорила шта мислим и залагала се за правду. Е, сад, што се то другима није свидело, шта да радимо. Не можемо увек да говоримо оно што други желе да чују.
Шта бисте из овог угла урадили другачије у каријери?
- Ништа не бих променила, ово је био мој пут и сад је време да кренем неким другим – рекла је Драгана Цвијић.
ЛИЧНА КАРТА
ДАТУМ РОЂЕЊА: 15. март 1990. у Београду
ПОЗИЦИЈА: Пивотмен
БРОЈ НА ДРЕСУ: 72
КЛУБОВИ: Црвена звезда, Ким, Будућност, Вардар, Букурешт, ЦСКА Москва, Ференцварош
УСПЕСИ: две титуле Лиге шампиона са Будућности, сребро с репрезентацијом Србије на Светском првенству 2013, најбољи пивотмен света на СП 2013, најбољи пивотмен Лиге шампиона 2018, три пута најбоља играчица Србије
БРОЈКЕ
131 УТАКМИЦУ одиграла је Драгана за Србију
384 ГОЛА постигла је Цвијићева за државни тим
БОЈАНА ПРЕПУСТИЛА ПОДИЗАЊЕ ПЕХАРА ЛШ
Шест година сте провели у Будућности и за то време освојили две титуле првака Европе. Да ли је тачно да вам је Бојана Поповић препустила да подигнете пехар Лиге шампиона?
- Одлука да одем у Подгорицу ми је можда и најбоља у каријери. Имале смо моћан тим, баш јаку екипу предвођену управо Бојаном Поповић, која је сасвим сигурно најбоља играчица икада. Она је имала пехар код куће, добила га је од Ање Андерсон кад је одлазила из Слагелсеа. Једном сам отишла код ње да видим трофеј, додирнем га и тад ми је рекла да ћу подићи пехар после финала. Тако је било, освојили смо Лигу шампиона и кад је дошла на ред предаја, она ме погледала и рекла „Иди”. Зато је Бојана била и остала највећа играчица, али и човек.
Цвијићева је додала:
- Рецимо, у првој утакмици финала против Ђера, Бојана је имала шут 17-17, Каћа Булатовић 9-2, губили смо два гола у Мађарској и имале пенал. Логично је било да Бојана шутира, али је лопту дала Каћи и рекла „Треба нам она за реванш, нека да гол”. Ту се види колико је она у односу на све друге размишљала унапред.
СП У ЈАПАНУ У ЛЕПОМ СЕЋАЊУ
Светско првенство у Јапану 2019. је, такође, било за причу.
- Тад смо избориле пласман у квалификације за Олимпијске игре и стварно смо играле добро. Жао ми је што нам судије нису дозволиле против Норвешке да победимо, јер бисмо се пласирале у полуфинале и ко зна шта би било. Имале смо добру хемију, сјајну екипу, што говори и податак да тренер Љуба Обрадовић није говорио ко ће да почне од нас утакмицу, него саме да се Слађа Поп-Лазић и ја договоримо.
ТАЊА ШАРЕНАЦ ЈЕ ЧУДО
Имали сте велики број повреда током каријере, али како се ближи крају све сте спремнији?
- То је зато што имам Тању Шаренац поред себе, њен долазак у репрезентацију најбољи је потез Савеза. Чини ми се да девојке у неким моментима као да нису свесне кога имају поред, а треба да ћуте и раде, сигурна сам да ће уз њу направити велики резултат. Само могу да кажем да је та жена чудо!
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
