Ангелина Топић: Не желим да станем

На недавном Светском дворанском првенству у Пољској, Ангелина Топић је доказала да је најсветлија звезда српске атлетике. У дисциплини скок увис, Српкињин наступ био је истински спектакл - демонстрација хладнокрвности, одлучности и шампионског духа, дубоког утиска на публику.

Са скоком од 1,99 метара, наша репрезентативка освојила је сребрну медаљу, али оно што је заиста упечатљиво било је самопоуздање и енергија при сваком покушају.

Наравно, успех није дошао случајно. Шампионка, са свега 20 година, већ на почетку сезоне показала је да је спремна за високе домете, док је друго место на планети само потврда свих напора, труда и одрицања. Дисциплина, фокус и свест о свим изазовима који се налазе на светској сцени говоре о почетку великог пута који је тек пред њом.

Ангелина није била само представница Србије на престижном такмичењу, већ симбол младалачке енергије и зрелости у исто време. Није се борила само за медаљу, већ и за  место међу најбољима на свету које је, засигурно, већ обезбедила.

Какав је осећај чути своје име уз титулу вицешампионке света?

- Поносна сам и веома задовољна! Осим Олимпијских игара, имам сваку медаљу од јуниорске категорије и веома сам срећна што сам сад коначно успела да освојим одличје које ми је недостајало да заокружим колекцију. Не желим да станем, хоћу да наставим као што сам кренула. Идемо даље, надам се да ће бити још више и сјајнијих одличја – истакла је Ангелина Топић на почетку разговора за Спортски журнал.

Шта вам је прво прошло кроз главу кад сте схватили да сте друга на планети?

- Прво ми је било веома драго што нисам била дуго у неизвесности као што је то био случај на СП на отвореном у Токију. Прилично брзо сам схватила да ћу медаљу делити с још две девојке, у каријери се до сада нисам сусрела са таквом ситуацијом. Добијала сам питања да ли медаља губи на вредности јер се дели на три дела, немам проблем с тим. Лудо ми је да неко може тако нешто да помисли, шта може да ми буде драже од тога, све девојке су ми толико драге. Срећна сам и због себе и због њих. Кад би одличје могло да се дели на 12 делова, одмах пристајем (смех). 

Конкуренција је била изузетно јака, да ли због тога одличје има посебну драж?

- Била сам прилично нервозна, јер сам знала да сам спремна и хтела сам да направим велики резултат. Не сећам се такмичења на оволико високом нивоу, у мојој каријери се овакве ситуације нису дешавале да је 1,99 у првом покушају било потребно за медаљу, мислила сам да ће 1,96. Надала сам се да могу мало више, хтела да прескочим и следећу висину од 2,01 за коју сам била сигурна да сам спремна, али није био дан за то. Верујем да ћемо ускоро доћи и до тога. На крају могу да кажем да сам поносна и срећна, не могу да будем незадовољна. Ова медаља је највећи успех у каријери, освојена у јакој конкуренцији.

Бронза са Светског првенства у Токију или сребро с планетарног шампионата у Пољској – шта је оставило већи утисак?

- Медаља из Токија је, дефинитивно, била емотивнија. Разлика између та два такмичења је то што сам у Торуњ дошла пуна самопоуздања, знала сам да сам способна за велике ствари. То није био случај прошле године, имала сам лошу сезону пред Јапан, нисам знала шта могу да очекујем и морала сам себи да дајем лажну наду. Наравно да ми је медаља из Пољске веома блиска срцу, најбоља и најуспешнија до сада.

Веома сте млади, већ сад показујете изузетан победнички менталитет. Како сте изградили тај ниво самопоуздања?

- Добрим тренинзима, али и кад потврда рада и труда дође на великим такмичењима. Сезону сам отворила никад боље, с личним и државним рекордом, тако да сам већ тад знала да се нешто спрема и да сам спремна за велике висине. Пре сваког залета покушавам да будем потпуно мирна у глави и да максимално саму себе мотивишем речима које стално понављам. Заправо, ја мислим да је у глави, а у ствари је наглас, говорим да сам спремна, да могу, да знам за шта сам способна... Све ми то даје убрзање и ветар у леђа да дам све од себе, да се не плашим, да се залетим и једноставно покушам.

Да ли сте очекивали да ћете имати овако успешан почетак сезоне?

- Нисам могла да замислим да ће бити оволико добра. Осећала сам се сјајно у припремном периоду, обарала личне рекорде, не само у скоку увис, већ и у другим параметрима који су ми наговестили да ћу потенцијално бити добра. Надмашила сам сва своја очекивања кад је реч о висинама и медаљама, да ми је неко рекао у децембру да ћу од четири такмичења имати сва успешна, прескочена два метара, светско сребро – не бих веровала.

Следеће висине које намеравате да прескочите?

- Ове године нисам планирала, нити се надала да ћу скочити два метра, али волела бих да идемо корак по корак, ако треба центиметар за центиметром. Циљ је да постепено и полако пробијам баријеру, наравно, нећу се жалити уколико одједном прескочим неколико центиметара више. У скоку увис сваки центиметар је огромна разлика у висинама на овом нивоу, тако да је за центиметар потребно толико рада, труда. Веома ми је важно да будем константна и увек спремна за велике висине, колико ће то бити – не знам, али трудим се увек да не варирам. Од почетка сезоне имала сам само успешна такмичења, драго ми је што нисам ниједном кикснула. Била сам најбоља кад је било најпотребније.

Наредно велико такмичење је у августу - Европско првенство у Бирмингему, каква су очекивања?

- Има још времена да порадим на појединим сегментима, верујем да ћу бити још спремнија. Конкуренција неће бити ништа лакша него што је то било сад на Светском. Ипак, даћемо све од себе да и тамо будемо на нивоу и у најбољој форми. Наравно да бих волела да освојим медаљу и наставим са обарањем рекорда. Боже здравља, покушаћу! – поручила је Ангелина Топић, узданица српске атлетике.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ