Јован Дамјановић не излази на терен, већ га осваја. Његов корак је тих, али истиче се ауторитетом, сваки поглед носи план, свака реч има тежину. Статистика га воли, али га не објашњава. Успеси се нижу, али ниједан није случајан. У његовој глави утакмица почиње данима пре првог звиждука и завршава се тек кад последња коцкица легне на своје место.
Он не тражи изговоре, већ решења. И кад дођу моменти сумње, кад статион утихне и притисак постане неподношљив, остаје непоколебљив, јер за њега фудбал није само игра. То је рат без оружја, уметност без платна и позорница на којој се карактер пише головима.
Кад је последњих дана 2025. преко усана самоуверено превалио „да” на понуду челних људи ОФК Београда, знао је да следе велике борбе, али не само с ривалима, већ и самим собом, јер има карактер победника. Да није тако не би ни добио поверење, с Романтичарима не може било ко... Било и остало.
- Од првог дана сусрео сам се са сјајном селекцијом, групом играча за које није било „не могу”, ни да им нешто смета. Прва три дана су тренирали по леду и снегу, прихватили захтеве који нису били пријатни. Одмах ми је било јасно да је група посебна и до данас имам велико задовољство да радим са њима. Микс искусних играча, изузетних личности који осећају клуб на прави начин и са друге стране млади и талентовани момци који су жељни доказивања.
Романтичари и Дамјановић скапирали су се, жаргонски речено, на кеца. Договор у погледу био је довољан за одлуку. Хемија је одрадила своје и сходно томе су уследили добри резултати.
- Захваљујући уложеном труду остварили смо циљ коло пре краја прелиминарне фазе шампионата. Ниједном од мог доласка нисмо ушли у зону плеј-аут на табели, а када сам стигао били смо десети. Веровали смо у оно што радимо, а кад је тако немогуће је да изостану успешни резултати. Увек треба бити предан и стрпљив. На десет утакмица, колико сам предводио тим положили смо копља само у Новом Пазару, везали потом седам мечева без пораза. Ко то има у лиги тренутно, осим Црвене звезде?
Романтичари су под будним оком и тактичким замислима тренера Дамјановића 28. фебруара актуелне године исписали историју. Меч који су одиграли у Хумској завређује посебно место у алманаху успомена.
- После 20 година смо однели цео плен са Топчидерског брда. Од велике је важности што смо све време држали Партизан интензитетом на његовој половини и код 1:1 наставили да га притискамо и јуримо победу. Поносан сам на начин, стил и менталитет на који смо дошли до победе. То је култура коју желим да изградимо, без обзира на противника и тренутан резултат, хоћу да будемо храбри и верујемо доследно у наш план.
Свака битка коју су плаво-бели војевали после историјског тријумфа у Хумској је имала тежину.
- После окршаја са црно-белима смо на свакој утакмици били бољи противник. Крагујевчани су нам шутнули два пута у оквир гола, играчи Радника једном за 90 минута, а то се десило и на још неким утакмицама. Водили смо против Напретка и ИМТ-а, по нивоу игре и приказаном смо заслужили барем још шест бодова, али с обзиром на одласке и моменат процеса и стварања треба бити миран и реалан.
ОФК Београд су у зимском прелазном року напустили носиоци игре.
- Остали смо без најбољег стрелца Џеја Енема, Диога Безере који је био први асистент, затим „моторина” Николе Кнежевића, као и најчвршћег шрафа у одбрани, капитена Александра Ђермановића. Прелазни рок је био такав да смо спали на три млада штопера - Фала, Павловића и Вукичевића, они имају између 18 и 20 година. То је наш пут у будућност, са младима уз искусне до добре игре и резултата. Често су они чинили тандем, сад на последњој Фал и Павловић су дозволили Сурдуличанима само један или два шута на гол.
Бескућништву је дошао крај. Романтичари су у последњем колу пред доигравање били сјајан домаћин Раднику. Омладински стадион је коначно засијао, одигран је први меч пред рефлекторима на Старој Карабурми.
- Био је то још један историјски тренутак, моменат на који се дуго чекало. Сви у ОФК Београду су заслужили да играју у својој кући, на нашем Омладинцу. Атмосфера је била равна спектаклу, делом због тога што смо били растерећени. Пре повратка на Карабурму успели смо да осигурамо место у плеј-офу, али пут је био напоран. Имали смо девет утакмица, осам вожњи аутобусом по укупно десет сати, тамо и назад. Једина утакмица коју смо одиграли у главном граду је против Партизана – присетио се Јован Дамјановић.
ПАЗАРЦИ ФАВОРИТИ, АЛИ...
Романтичаре је у 23. колу опекао барут врућег терена у Новом Пазару – 1:2, а већ у уводној рунди плеј-офа имаће савршену прилику да поравнају рачуне са тимом из града у којем се Јошаница улива у Рашку.
- Биће то тежак меч, Нови Пазар не губи лако, посебно кад игра код куће. Имамо наш пут, а домаћину препуштамо улогу фаворита. Пазарци су у добром моменту, имају залиху бодова, победили су нас на последњем сусрету, али... Спремамо се добро, посебно за препознатљив стил игре ривала. Пред нама је утакмица у којој ће бити много дуела и јако много дугих лопти, а ту нисмо били добри у претходном међусобном сусрету. Дуге лопте ћемо морати другачије да решавамо, а биће их доста – истакао је Дамјановић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
