АНАЛИЗА: Звезда и Војводина највише погађали са повратницима

Супер лига врви од странаца, често се доводе после преране продаје младих играча. Више бисмо, наравно, волели да дуже гледамо таленте на нашим теренима, и њима би много значило да су након тек навршеног пунолетства у својој земљи и да као готови играчи, а не полупроизводи одлазе у иностранство. Жеља за брзом зарадом међутим, узрок је што наши клубови рано уновчавају бисере, не бринући да ли ће и колико они играти у далеко квалитетнијим такмичењима.

Делимично из тих разлога, али више због тога што су у иностранству достигли лимит, у суперлигашким клубовима последњих година много је повратника из других земаља. У актуелној сезони чак 72 играча у 16 клубова стицало је искуство у печалби. Највише их има Војводина – десеторицу, а најуспешнији су Звездине ведете Александар Катаи и Мирко Иванић.

Од пре десетак дана други најефикаснији стрелац у историји нашег најтрофејнијег клуба је чак највећи део каријере провео на Маракани. Није се тако чинило кад је Катаи после две успешне сезоне у дресу српског великана, од којих је једну био позајмљен из Олимпијакоса, отишао у Алавес. После само годину и по дана Александар је отишао у Чикаго, чији је тренер био Вељко Пауновић. Можда до повратка у Звезду не би ни дошло, бар не лета 2020. да због твита супруге рођени Србобранац није добио отказ у ЛА Галаксију. Иако је зашао у позне фудбалске године (35) Катаи има бољи учинак од млађих саиграча у Црвеној звезди, иако код претходног тренера Владана Милојевића није имао велику минутажу у Лиги шампиона (сезона 2023/24).

Мирко Иванић је после Катаија сигурно шампионов  највећи погодак кад су у питању повратници. Успешан је капитен црвено-белих био у БАТЕ Борисову, али му је лета 2019. био потребан нови изазов. Издржао је Иванић тешку прву сезону на Маракани и затим постао можда и најбољи играч. Бивши ас Војводине овог пролећа само 15 минута против Малмеа, а на поштеди је због жеље првака да буде велики адут тима и у следећој сезони.

Раде Крунић игра другу сезону на Маракани, пружа квалитетније партије него у првој. Страхиња Ераковић се вратио зимус из Зенита, питање је хоће ли се задржати дуже од лета. Немања Радоњић је прешао пут од клупске узданице до суспензије, одликује га недисциплина и вероватно се после одласка на лето више и неће враћати у Звезду.

Младим снагама Партизана добро је дошло искуство повратника Саше Здјелара и Стефана Митровића, међутим, резултати црно-белих нису задовољавајући свакако не због потенцијалног и бившег репрезентативца. Голмани Марко Милошевић и Милош Крунић такође су одлазили ван Србије.

Војводина као рекордер по броју повратника највише користи има од Његоша Петровића, од прошлог месеца репрезентативца, а такав статус није стекао знатно млађи 2019. у Црвеној звезди. Новосађани су направили најбољи посао са ранијим легионарима, Лазар Ранђеловић је можда и најзаслужнији за друго место Лала пре плеј-офа. Добром формом могу да се похвале Вукан Савићевић, Алекса Вукановић, голман Драган Росић, Ђорђе Црномарковић. Милутин Видосављевић дошао је на „Карађорђе” летос из крагујевачког Радничког 1923, али је сезони 2021/22. провео у Левантеу као позајмљени играч Чукаричког. Слободан Медојевић је актуелни капитен тима Мирослава Тањге, међутим, са 36 година много чешће седи на клупи, само је 354 минута провео на терену у првенственим мечевима.

Железничар можда не би био на четвртом месту да мрежу Панчеваца успешно не чува Зоран Поповић. Искусни голман је у клуб из града крај Тамиша дошао из Црвене звезде, а инострано искуство стицао је у Бодо Глимту, европском хиту у овој и претходној сезони. Милош Косановић је много више времена провео у иностранству, али сем на почетку шампионата није изборио улогу стартера у екипи Радомира Коковића.

Чукарички је после Војводине клуб са највише повратника из иностранства. Од деветорице са таквим статусом Слободан Тедић и Срђан Мијаиловић су и раније носили дрес Брђана. Тедић је најбољи пример како прерани одлазак у иностранство није добар. Зарадили су Чукаричани на њему кад је 2020. отишао у Манчестер сити. Члан Грађана био је четири године без изједне утакмице за први тим, после позајмица у енглеским и холандским клубовима, нападач је схватио да највише може да пружи у клубу у којем се афирмисао.

Громогласно је летос одјекнуо долазак голмана Владимира Стојковића у Раднички 1923, али је због проблема са бонусима некадашња јединица наше репрезентације мало бранила у Крагујевцу. Ранији заштитни знак вечитих ривала зимус је прешао у Чукарички, али резерва је и на Бановом брду. На голу Брђана је Ђорђе Николић, још један повратник из иностранства.

Ненад Томовић је другачији пример, отишао је још 2009. из Црвене звезде у Ђенову и после више година у Италији и пар сезона на Кипру, одлучио је да каријеру заврши у Србији.

Милан Павков је инострану одисеју имао само у Саудијској Арабији, податак да ове сезоне није постигао гол на 18 утакмица довољно говори о његовом паду. Звездаши ће високог нападача да памте по два гола Ливерпулу у Лиги шампиона 2018, међутим, он од тада никад више ни приближно тако заблистао.

ОФК Београду се повратак Милана Родића овог пролећа исплатио ако ни због чега другог онда због победносног гола против Партизана у Хумској. Саша Марковић је капитен Романтичара, али са малом минутажом ове сезоне.

Младост као можда најискуснија екипа у Супер лиги има чак седморицу са стажом у иностранству. Нема сумње да су Лучанци највише погодили са голманом Сашом Стаменковићем.

ТСЦ је зимус довео Милоша Шатару, претходно и некадашње чланове Звезде и Партизана Бранка Јовичића и Слободана Урошевића, још раније и Милана Радина.

Раднички 1923 се пар година узда у штопере Слободана Симовића и Милана Митровића, ретко су обојица у тиму, један од њих увек носи капитенску траку.

Раднички из Ниша има петорицу некадашњих легионара, сви су стандардни изузев Марка Петковића, ранијег члана Црвене звезде и ОФК Београда (само 139 минута на терену ове сезоне).

Немања Милетић је капитен Новог Пазара, Јован Маринковић такође је важан део екипе, за разлику од Луке Бијеловића и Анеса Рушевића.

ИМТ је зимус довео Вукашина Јовановића. Златног Орлићу из 2015. претходни клуб био је Чукарички, а у иностранству је играо за Зенит и Бордо. Голман Огњен Чанчаревић такође је од почетка 2026. члан Новобеограђана, успешним одбрана у јерменским клубовима Алашкерту и Нои стекао је статус репрезентативца некадашње совјетске републике.