Јутро које ће бити запамћено као једно од важнијих у историји града. На улицама, на сваком углу и ћошку - осећа се узбуђење. Београдски маратон није само трка, већ свестан избор сваког учесника да претрчи границу својих могућности, да пробуди дух заједништва и да му на крају медаља око врата буде подсетник да је успео.
По први пут, овај велики спортски догађај биће организован не један, већ два дана. Данас, од 9 сати, почиње полумаратон - изазов за емоционалну и физичку издржљивост. У вечерњим сатима, у 18 часова, чуће се звиждук који ће означити почетак трке на 10 километара - тест снаге, али и уживања у брзини. И онда, у недељу, централни догађај - маратон који почиње у 8 сати, где ће бити најхрабрији, они који су се усудили да претрче величанствених 42,195 километара.
На хиљаде људи окупиће се на стартним линијама. И док тркачи намештају позиције, у ваздуху висе речи наде и инспирације. У тим тренуцима, неко разматра лични рекорд, неко размишља о породици, о деци која их гледа са тремом и поносом, неко је ту да докаже себи да никада не треба сумњати у своје способности, а има и оних који су једноставно дошли да пређу циљну линију без зацртаних циљева, јер само учествовати значиће тријумф. Шта год да је у главама, једно је сигурно - на крају ће сви бити победници.
2:10,54 рекорд је који држи Кенијац Џафет Косгеи на маратону у Београду из 2006. године
14.500 тркача биће на улицама главног града током два дана такмичења (10 хиљада домаћих и 4.500 страних држављана)
2.500 људи биће на улицама из комуналних служби
1988. године први пут се одржао Београдски маратон
122 хиљада флашица воде за тркаче
104 линија саобраћаја мења трасу
100 раскрсница са 400 представника саобраћајне полиције
79 држава из којих долазе учесници Београдског маратона
100 возила на траси маратона који ће пратити учеснике
7,5 милиона евра се додало у буџет Србије 2025, очекује се исто или више ове године
3 тоне банана су обезбеђене за све учеснике
3 дисциплине у којим ће се тркачи надметати – 10, 21 и 42 километара
2 дана ће се по први пут одржати велики спортски догађај
Са стране стазе биће транспаренти са порукама које инспиришу и бодре. На неким ће писати: „Само напред!”, на другим: „Ти можеш све! ” а негде ће се мешати мотивације које као да су написане лично за сваког учесника: „Нема назад!”. Публика на стази, људи који су дошли да подрже своје најмилије, али и сви који су дошли да бодре оне који су ушли у овај велики изазов - представља праву снагу догађаја и једну велику породицу. Свако од њих, сваки аплауз, осмех и повик чини да човек на стази осети да није сам.
Три хиљаде корака. Пета хиљада. Десет хиљада. У једном тренутку све постаје једно - корак, дах, циљ. На лицима свих види се исти фокус, јер, иако су циљеви различити, сви су на истом путу.
Неколико метара до краја, све постаје емотивније. Лице за лицем, дубоки удаси, ноге које тешко корачају, али не заустављају се. И онда, на крају - циљ. Тело је исцрпљено, али душа је пуна. Десет километара, полумаратон, маратон... све су то тренуци који се доживљавају на посебан начин. Али, ово није само спортски догађај, већ нешто што оставља траг, нешто што ће одјекивати у срцима учесника и публике, годинама које долазе.
Све се претвара у успомене које остају у срцу. Београд ће, више него икада, победити у својој трци - не само као домаћин, већ као симбол храбрости, истрајности и снаге коју носи сваки корак.
ЧУМБА ДОЛАЗИ ПО ХЕТ-ТРИК
Кенијац Гилберт Киплетинг Чумба победник је прошлогодишњег Београдског маратона, остваривши друго најбоље време у историји главног града Србије.
Двосутрки узастопни освајач кроз циљ је прошао за 2 сата, 11 минута и 22 секунде, док рекорд још увек држи сународник Џефет Сосегеји који је пре 20 година поставио време од 2 сата, 10 инута и 54 секунде.
Чумба поново долази у Београд и то са још већим амбицијама – трећи тријумф и обарање рекорда.
ТРЧИ СЕ ЗА ДОБРОТВОРНЕ СВРХЕ
Београдски маратон није само спортска активност, већ и прилика да се сакупљају средства за добротворне сврхе. Ове године ће, као и претходних, учесници трчати за различите хуманитарне пројекте, као што су помоћ деци без родитељског старања и за лечење оболеле деце.
УКЉУЧЕНИ И АМАТЕРИ
Београдски маратон окупља како професионалце тако и аматере. Људи свих узраста и различитих спортских способности учествују у тркама, чинећи овај догађај доступним за сваког који жели да изазове себе, чак и ако не има професионално тркачко искуство.
ПУБЛИКА КАКВА СЕ РЕТКО ВИЂА
Београдски маратон познат је по изузетној подршци публике. Учесници се осећају као да трче кроз таласе подршке, са људима на ивицама стазе који их бодре. На неким деловима стазе, посетиоци стварају праву фестивалску атмосферу уз музику, весеље и транспаренте.
ТРЧАЊЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ И КУЛТУРУ
Београдски маратон пролази кроз најлепше и најпознатије делове града. Тркачи ће проћи поред неких од најистакнутијих обележја града. Симболика која спаја спорт и историју града чини Београдски маратон посебним.
СИМБОЛИЧНА ТРКА 1999.
Београдски маратон има једну од најнеобичнијих епизода – трчало се чак и 1999. године, током НАТО бомбардовања Југославије. Трка је одржана 17. априла у јеку дешавања, док су сирене за ваздушну опасност биле свакодневница. Ипак, организатори су одлучили да одрже једну од највећих спортских манифестација.
За разлику од претходних година и данашње ситуације, већина учесника били су домаћи алтетичари и рекреативци, који су желели да покажу пркос, солидарност и снагу у тешким временима.
Маратон те године није био само спортски догађај, већ и политичка и друштвена порука - „мир, а не рат”. Слике тркача у празним улицама Београда обишле су свет као симбол издржљивости грађана и тадашња манифестација и данас се сматра једном од најнеобичнијих у историји светског трчања.
За три сата и 17 минута, целу стазу је претрчало 39 маратонаца, који су заједно ушли у циљ високо подигнутих руку. Био је први и једини маратон у којем су сви учесници победници.
НЗАУ И ЋИРИЋЕВА ПРВИ ПОБЕДНИЦИ НА 42 КМ
Први победник и победница 1990. кад маратон добија стандардну дужину (42,195 км) и међунарнодни статус, били су Кенијац Јозев Нзау и Сузана Ћирић из Југославије.
Кенијски дугопругаш, чија је победа оздачиал долазак афричких тркача који касније доминирају маратонима, истрчао је поменуту деоницу за 2:19,32, док је једна од најбољих југословенских дугопругашица истрчала 2:45,09.
Међутим, победници првог Београдског маратона на дужини 23 км, били су Рифат Зилкић и Радисавка Рачић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
